Zašto deca u jesen moraju biti više napolju

Shvatamo, naravno, nije ni mamama baš najdivnije vreme da se smrzavaju po klupicama, ali sat vremena dnevno, barem sat vremena dnevno – možete biti napolju. Kako ste leti imali društvo, što je pretpostavljamo slučaj brojnih mama, posebno onih koji imaju nekoliko dece i popriličan krug poznanika sa istim statusom, zašto se to društvo ne okuplja i u hladnije dane?

Shvatamo – počela je škola, deca su krenula u vrtić, dan je sve kraći i hladno je – ali sat vremena dnevno…

Pedijatri i svi zdravstveni radnici uglas će istaći sve blagodati boravka na svežem vazduhu – detetu omogućuje da se nadiše svežeg vazduha koji će izvesno povoljno uticati na njihove disajne puteve (nosići se brže otčepe, sluznica se ne isušuje kao u toplom, suvom zraku, što dovodi do zgušnjavanja sluzi… ), bolje im radi krvotok i celi nervni sistem, a o blagodatima aktivnosti i umora da i ne govorimo. 

I sam kašalj brže će se smiriti kad dete u pluća unese svež, a ne suv, ustajao vazduh, a date li mu pritom da se malo poigra, da dotakne tlo, skuplja jesenje plodove s poda (orahe, kestene), razbacuje lišće, jer i sva ta spoljna prljavština u sebi ima niz dobrih bakterija (mikrobakterija iz tla i vazduha) koje takođe utiču na podizanje njegovog imuniteta, odnosno stvaranje otpora na brojne bolesti (alergije, dijabetes, multipla skleroza, crevne bolesti…).

Probajte da se zapitate zašto je sve više i više dece kratkovido? Istraživanja su pokazala da je jedan od ključnih faktora oštećenja vida na daljinu taj što deca sve više i više vremena provode u zatvorenom prostoru pod veštačkim svetlima. Dnevno svetlo pomaže u razvoju vida tako da oči održavaju pravilan razmak između sočiva i mrežnjače koja čuva vid u fokusu. A fokus je napolju ipak malo različitiji nego u zatvorenom prostoru.

Deca svih uzrasta, kao i adolescenti i odrasli, često ne dobijaju dovoljno vitamina D koji pomaže telu da apsorbuje kalcijum, kako bi se sprečile bolesti kostiju, dijabetes i bolesti srca. Mleko je takođe dobar izvor, ali sunčeva svetlost je bukvalno najbolji lek. Zato lekari često podstiču decu da se igraju napolju, na suncu, a to što je hladno, ne znači da je sunce manje bogato tim potrebnim vitaminom. 

Ako vaša deca baš i nemaju neku rutinu spavanja, možda je to zato što je njihov “unutrašnji” sat, njihov dnevni ritam – ugašen. Takvi prirodni ritmovi povezani su sa suncem, a ako dete nije prečesto napolju, njegov organizam jednostavno ne reaguje dovoljno dobro na sunčev nadražaj i dnevni ritam svakoga dana. Istraživanja su pokazala da ranojutarnje izlaganje suncu posebno može pomoći sinhronizaciji ciklusa spavanja kod deteta i uopšte boljeg dnevnog ritma.

Možda vi mislite da je napolju vazduh ionako previše zagađen, ali ne znate da je u zatvorenom prostoru minimalno 3 do 5 puta zagađeniji. Prema američkoj Agenciji za zaštitu sredine vazduh izmeren u zatvorenom prostoru uvek je štetniji od spoljašnjeg, a ovaj podatak od 3 do 5 puta zagađeniji zaista je minimum, jer se neretko nakon merenja otkriva i čak 100 puta zagađeniji vazduh koji deca udišu dok ih vi ne puštate napolje.

Deca kod kuće u većini slučajeva sede – sede dosta i u vrtiću, pa onda popodne opet dosta sede pre nego što legnu.

Boravak napolju, na širokim otvorenim površinama, omogućuje im da pravilno razvijaju svoju muskulaturu, ali i mnoge druge stvari – pomaže da održe dobru gustinu kostiju, da imaju normalan krvni pritisak i da smanjuju rizik kraćeg životnog veka. 

Deca su sklonija stajati i kretati se na otvorenom, a istraživanja pokazuju da su prilikom obavljanja istih poslova, dečja tela mnogo mobilnija kada se ti zadaci izvršavaju napolju.

Ovo nije definitivno dokazano, ali nekoliko je studija pokazalo da spoljašnji stimulusi pomažu u smanjenju simptoma ADHD-a. Svakodnevna šetnja, pa makar i kratka, kroz zeleni krajolik, smiruje sve nas pa bi svakako trebalo da utiče i na hiperaktivnu decu. U stvari, jedan takav eksperiment koji je sproveo National Institutes of Health pokazao je da, kao i sa igrama napolju, deca spolja obraćaju puno više pažnje na detalje nego unutra.

Slično kao i s pozitivnim učincima igre i raspona pažnje, gledanje zelene površine svakom čoveku pomaže da smanji nivo stresa, pa je tako i kod dece. Istraživanja su pokazala da nervozni životni događaji uzrokuju manje psihološke poremećaje kada su deca okružena uslovima u prirodi. 

I baš zbog svega ovoga izađite svaki dan. Barem sat vremena.