Deca viskopozicioniranih zaposlenih u najnaprednjiim tech fabrikama poput Gugla, pohađaju škole u kojima nema ni jednog računara, a preporučuju da ih deca ne koriste ni kod kuće.
Većina zaposlenih u Silikonskoj dolini svoju decu šalje u školu koja ni na koji način ne koristi tehnologiju, ni tablete. Reč je o Voldorfskoj školi, kojoj je misija kroz igru i korišćenje mašte nauči decu svakodnevnom životu i i životnim lekcijama.
Osim toga, voldorfska pedagogija usmerava se na svakog pojedinca, uzimajući u obzir sve što oni doživljavaju i proživljavaju te nastoji da razvije slobodna ljudska bića koja su sposobna sama sebi dati smisao i smer u vlastitim životima.
Foto: Pixabay
Vrlo su posvećeni razvoju mašte deteta jer smatraju da ona ima veliku ulogu u učenju i razvoju svih čula deteta. Upravo to je vrlo teško postići ako deca koriste tehnologiju. Ona im olakšava proces i ubrzava rad, a pri tom ograničava dečju sposobnost da sami stvaraju svoje slike, scenarije i oslobađaju kreativnost stvorenu tim načinom.
Globalna organizacija za ekonomski saradnju i razvoj (OEDC) je zaključila da škole koje su uvele tehnologiju u razrede nisu postigle bolje rezultate na svetskim testiranjima iz jezika, matematike i nauke. U pitanju su PISA testovi, izveštava The Guardian.
“Ako pogledate najbolje školske sisteme, kao one u Aziji, primijetićete da su oni bili jako oprezni kod uvođenja tehnologije u škole. Učenici koji stalno koriste tablete i kompjutere imaju slabije rezultate od onih koji ih koriste povremeno”, izjavio je Andreas Schleicher, direktor edukacija u OECD-u.
Uticaja tehnologije na decu najsvesniji su oni koji rade upravo u industriji. Među njima je i Alan Eagle, direktor komunikacija u Guglu. “Fundamentalno odbijam ideju da je deci potrebna tehnologija u osnovnoj školi. Ideja da će nekakva aplikacija na iPad-u bolje naučiti mog sina matematiku ili čitati je smešna”, izjavio je Eagle za New York Times.
Njegova deca Endi i Vilijam pohađaju Voldorfsku školu, u kojoj skoro tri četvrtine roditelja učenika radi u tehnološkom sektoru. Nedavno su Andie i njegovi kolege iz petog razreda osvežili veštine pletenja, vrteći drvene igle oko kuglica pređe i tako stvarali nove uzorke. Krajnji cilj je bio – isplesti čarape.
.jpg)
Foto: Pixabay
Njegova profesorica Keti Vahid koja je bivši inženjer, pokušava da učenje učini neodoljivim i taktilnim. Razlomke ih je učila tako što im je dala da režu hranu – jabuke i tortu. “Tri nedelje smo jedenjem učili razlomke. Kad bih izrezala dovoljno komada torte za sve, što mislite – jesam li imala njihovu pažnju?”, kaže Vahid.
Dok se većina škola danas rakmiči koja će bolje tehnološki opremiti učionice, Voldorfska škola je prigrlila jednostavniji retro izgled – profesori pišu kredom na crne ploče, na policama stoje enciklopedije, a deca pišu olovkom na radnim stolovima od drveta.
Upravnici Voldorfske škole smatraju da će ovakvim aktivnostima pomoći deci u razvoju logike, rešavanju problema, stvaranju obrazaca učenja, koordinaciji i matematičkim sposobnostima. Na drugu stranu, direktori Voldorfske škole sami priznaju da deca u nižim razredima u njihovoj školi imaju niže rezultate na standardiziranim testovima od dece u “uobičajenim” školama.
Razlog tome je što učitelji s malom decom drugačije rade. Oni nastoje razviti njihovu logiku i učiti ih osnovnim životnim dok je u standardnoj školi naglasak na vežbanju matematičkih zadataka i iščitavanju gradiva iz jezika.
Komentari (0)