Dobrim oralnim zdravljem u Srbiji ne mogu da se pohvale čak ni deca: generalno tek svaki treći sedmogodišnjak (33,5 odsto) ima sve zdrave zube, a u mnogim sredinama kao što su Rača, Negotin, Prijepolje, Senica, Beočin – tek svaki deseti!
Za razliku od odraslih za koje je stomatološka zaštita o trošku osiguranja svedena na minimum, deca, u načelu, imaju pravo na sve usluge stomatologa, ali u zdravstvenom sistemu na 1,42 miliona stanovnika mlađih od 18 godina, među ukupno 2.227 zubara imamo svega 416 specijalista dečje i preventivne stomatologije.
– Mnoge opštine, pa i beogradske, nemaju dečjeg stomatologa, i očigledno je da treba školovati ovaj kadar – kaže profesor dr Dejan Marković sa Klinike za dečju i preventivnu stomatologiju Stomatološkog fakulteta u Beogradu. – Jedan stomatolog na 1.500 dece, koliko je kod nas normativ, ne može da pokrije toliko raširene bolesti zuba među decom, nego, u većini slučajeva može samo da konstatuje probleme i sprovede mali obim mera. Takav normativ za kadar možda odgovara Švedskoj ili Nemačkoj, gde je karijes u dečjem uzrastu pet puta ređi nego kod nas, ali ne i Srbiji.
Dr Aleksandra Rajčević, načelnik dečje i preventivne stomatologije u Domu zdravlja Stari grad, kaže da su 2000. godine u ovoj službi radila 24 stomatologa, a sada – pet:
– Drastično smanjivanje stručnog kadra, zanemarivanje preventive i ukorenjeni stil života da se dete vodi kod stomatologa samo kad zub zaboli glavni su uzroci poražavajuće slike oralnog zdravlja u najmlađoj populaciji. Nekada je gotovo svaka škola u dve smene imala stomatologa, a sada se te službe, kada nam je oralno zdravlje sve lošije, masovno gase. Svaki dečji stomatolog dnevno bi prema normativima trebalo da primi 12 pacijenata, a u smeni često imamo i po 20, jer nam dolaze i deca koja „ne ulaze” u normu jer ne žive na našoj opštini, nego se tu školuju, a zakon takvu situaciju u praksi ne prepoznaje.
Lekare zabrinjava što je među dvanaestogodišnjacima, u populaciji gde 30 odsto ima sve zdrave zube, stomatološki pregled umesto minimum 90 odsto dece imalo njih 78 odsto.
– Stomatološke bolesti kod dece nisu učestalije, ali su mnogo češće komplikacije – kaže prof. Marković.
– Ovaj trend sve lošijeg oralnog zdravlja bi morao da se preseče:najefikasnije i najjeftinije je uložiti u preventivu.
SVAKI DRUGI SA ANOMALIJOM
Među 45.282 učenika sedmih razreda osnovne škole, gotovo kod svakog drugog (45 odsto) uočene su anomalije vilice, a kod 54 odsto nije započeto ortodontsko lečenje. Podaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” pokazuju da je samo prošle godine kod najmlađih evidentirano 72.389 karijesnih zuba, 9.484 zuba je izvađeno, a 55.818 plombirano.
Komentari (0)