Nema tog mališana koji ne voli da se igra sa svojim plišanim igračkama i lutkama, da sa njima pije sokić, priča im, kupa ih, uspavljuje… Ipak, studije pokazuju da će oko 37 odsto dece uzrasta do sedam godina otići za korak dalje, pošto će u međuvremenu dobiti svog novog nevidljivog prijatelja.
Nevidljivi prijatelji u dečjim glavicama obično budu ljudi, vile, hobiti, vilenjaci, patuljci ili životinje… Oni se obično javljaju u dečjoj mašti sami ili u grupama. Dečaci imaju tendenciju da izmisle samo muške imaginarne prijatelje, dok devojčice imaju zamišljene prijatelje oba pola podjednako.
Ukoliko i vaše dete ima zamišljenog prijatelja, nemojte se iznenaditi i početi da negodujete kada počne da vam priča o njemu. Deca svog prijatelja sa lakoćom mogu da opišu, da ispričaju šta on trenutno radi ili kako je obučen. Neka deca toliko se sažive sa svojim prijateljem da imaju utisak da mogu da ih dodirnu. Ovi prijatelji ponekad mogu godinama biti prisutni u dečjoj mašti, pa samim tim i u porodici.
Zašto deca izmišljaju nevidljive prijatelje?
Prva asocijacija jeste da zamišljene prijatelje imaju deca jedinci, jer su usamljeni ili mališani koji imaju problem u socijalizaciji. Ipak istraživanja ne podržavaju ovakve pretpostavke. U poređenju sa decom koja nikada nisu imala zamišljenog prijatelja, ova deca imaju tendenciju da budu manje stidljiva, da se kasnije više druže sa vršnjacima. Nadprosečno maštovita i inteligentna deca pre će imati zamišljenog prijatelja u odnosu na druge.
Ko najčešće ima zamišljenog prijatelja?
Pojedina deca već u trećoj godini zamišljaju svoje prijatelje, ali najčešće se to dešava između četvrte i sedme godine. Takođe, studije su pokazale da će zamišljene prijatelje imati i deca koja ne gledaju često televiziju. Zamišljeni prijatelji imaju svoju dobru stranu, jer uz pomoć njih mališani mogu lakše da prebrode svoje probleme. Naime, kroz igru sa njima, mališani im se poveravaju pa roditelji mogu lakše da saznaju šta tišti njihove mezimce. Postoje mnoge studije koje su se bavile ovim fenomenom, gde imaginarni prijatelj uspeva da ”pomogne” u teškim situacijama u koje je dete zapalo.
Ipak, desiće se da dete neki svoj loš postupak prebaci na prijatelja. Nemojte se iznenaditi zbog toga, jer ovi zamišljeni prijatelji imaju više dobrih nego loših strana. On može da pomogne detetu da se izbori sa strahovima, da bude pažljivije i odgovornije u životu.
Kako treba da reaguje na imaginarnog prijatelja vašeg deteta?
Jednostavno, opustite se i uživajte! Postavljajte pitanja da biste saznali više o tom prijatelju. Kroz razgovor o zamišljenom prijatelju možete da saznate mnogo stvari o vašem detetu odnosno o njegovim željama, strahovima ili nedoumicama. Možete čak da zapisujete i sačuvate interesantne odgovore svog deteta!
Kada treba da reagujete?
Ako vaše dete počne da pravi nered po stanu ili da razbija igračke ili neke druge stvari, a pri tome vam govori da ga je nagovorio prijatelj ili da je imaginarni uradio, nemojte da osporavate da on postoji. Možete detetu reći ”Ne zanima me ko je napravio ovaj nered. Soba mora da se spremi”. S druge strane, ako ne postoji prevelik problem, samo napred pustite ih da se igraju zajedno. Ali recite detetu da je on jedini u kući koji mora da se brine o svom drugaru.
Da li ste Vi imali imaginarnog prijatelja? Da li vaša ih vaša deca sada imaju?
Komentari (0)