Mala deca postaju pravi brbljivci u roku od nekoliko meseci posle rođenja, iako su u stanju da izgovore jedva nekoliko najjednostavnijih reči. Jedan naučnik sada tvrdi da – zna zašto.
Deci nije potrebno neko posebno učenje da bi iznenada poboljšali i obogatili svoj rečnik – tvrdi američki lingvistički psiholog Bob MekMarej sa Univerziteta države Ajova u Ajova Sitiju.
Po njegovom mišljenju, roditelji male dece suočiće se sa takozvanom "bujicom reči", pomalo neobičnim periodom života dece, kad ona iz perioda u kome jedva da govore, iznenada prospu stotine novih reči, ponekad i kad su ih čuli samo jednom.
Sa 18 meseci, na primer, prosečno dete može da izgovori oko 50 reči ali kad napuni dve godine već je naučilo 350 reči; samo pola godine kasnije, rečnik je udvostručen i dete je ovladalo sa više od 600 reči – prenosi rezultate istraživanja časopis Sajens.
Naučnici iznose različite teorije da bi objasnili ovaj fenomen. Na primer, možda nekoliko naučenih osnovnih, najjednostavnijih reči, pomažu detetu da nauči i druge reči. A teorija "unutrašnje identifikacije", kako je iznose njeni zagovornici, pretpostavlja da sa 18 meseci deca iznenada otkrivaju da svaki predmet ima specifično ime.
Postoji i teorija nazvana "brzo otkrivanje" koja kazuje da deca brzo shvataju da su grupe predmeta povezane ili su u međusobnoj korelaciji pa zbog toga mnogo brže savlađuju do tada nepoznate reči koje opisuju predmete unutar poznate grupe.
Ipak, prema mišljenju MekMareja, postoji i mnogo jednostavnije objašnjenje. Brzina kojom dete uči reči i ovladava pojmovima zavisi i od strukture samog jezika.
Svi jezici, tvrdi on, poseduju distribuciju reči pri čemu je većina reči umereno teška za učenje dok su ostale ili vrlo lake ili izuzetno teške. A deca, pokazalo se, uvek reči uče uporedo. MekMarej je ove parametre ubacio u kompjuterski model koji je onda simulirao koliko je vremena potrebno da bi se naučilo 10.000 novih reči.
Prilikom svake simulacije model je prikazao iste karakteristike brzine učenja. U suštini, učenje jedne nove reči pomaže da se druga nova reč nauči mnogo lakše. To omogućava detetu da srednje teške reči savlada mnogo brže, potvrdio je on.
Model, takođe, ne objašnjava i zašto stariji ljudi koji uče strani jezik ne pokazuju slično brzinu u učenju. "Oni bi trebalo da to pokažu ali za mene ostaje tajna zašto to ne mogu" – zaključio je MekMarej.
Komentari (0)