Nakon Pepe le Tvora, na listi opasnih muškaraca koji bez dozvole nasrću na žene pridružuje se i princ koji je poljubio Snežanu dok je spavala – pa tako nije mogla da da svoj pristanak za poljubac koji je usledio.
youtube/screenshot
Tematski park Diznilend u Kaliforniji sa novim sadržajem koji je nazvan “Očarana želja Snežane”doneo nam je nove polemike na račun bajki i Diznijevih crtaća. Na portalu SF gejt (SFGate) ubrzo je objavljena recenzija dveju autorki u kojoj su upozorile na “problem”. Kažu da je uključen “poljubac koji princ daje Snežani bez njenog pristanka, dok ona spava, što nikako ne može biti prava ljubav ako samo jedna osoba zna šta se događa”.
“Nismo li se već složili da je pristanak u ranim Diznijevim filmovima glavni problem? Da podučavanje dece da ljubljenje, kad nije potvrđeno da su obe strane voljne da učestvuju, nije u redu?“, napisale su u recenziji, prenela PRVA TV.
Zašto nam danas smetaju bajke koje smo nekada voleli?
Novo vreme donelo je brojne promene koje ne bi usledile da nam je nekada bilo dobro. Odnos muškarca i žene više nije isti, patrijahat nadamo se odlazi u zaborav, barem u zemljama u kojima ljudi imaju širu svest, žene dobijaju svoja prava, osim kad im se ona i dalje nasilno uskraćuju. Dok nam zabranjuju abortus, dok nas siluju i psihički i fizički, pod plaštom ravnopravnosti polova žene su i dalje u nezavidnom položaju, a mi se bavimo bajkama iz prošlosti.
Čak i tada, nisu za sve nas sve bajke bile iste. One se mogu tumačiti na različite načine identično kao i sa snovima. Da li je Pepe le Tvor nasilnik ili marginalizovana osoba koja samo svojom upornošću želi da dođe do ljubavi? Da li je smeo da bude toliko napadan može da bude predmet diskusije ali tome bajke i priče i služe.
youtube/screenshot
Vodeći se takozvanom “kulturom otkazivanja” gotovo sve bajke i priče našeg detinjstva mogle bi biti zabranjene. Meni je na primer Pepe le Tvor bio asocijacija na dosadne i naporne ljude ili one koji se ne kupaju, a ne možeš na lep i uljudan način da se od njih distanciraš. Crtać mi je pomogao da tu svoju frustraciju relaksiram.
Ukraden poljubac ili buđenje iz zanesenog sna
Jedna od priča koju potpuno drugačije doživljavam u odnosu na period kada sam bila dete je upravo Snežana i sedam patuljaka. Prvi trzaj je bio kada sam svojoj ćerki pričala priču i kada sam zastala na delu kad lovac treba Snežani da isčupa srce pa umesto njoj to uradi životinji. Uopšte se ne saćam da mi je to bilo stravično kada sam bila dete. A bilo mi je teško da detetu to pročitam i pojasnim. Deca ne reaguju isto kao i mi jer mašta dominira u njihovoj svesti i u tom svetu sve je drugačije i dozvoljeno. Alisa se smanjuje i raste, Vuk pojede baku i crvenkapu pa lovac raseče vuku stomak i izvadi ih žive, kuće lete, džinovi žive na oblaku, a žabe se pretvaraju u prinčeve. Smisao svemu tome dajemo mi – odrasli, svako u kontekstu svoje svesti i svoje životne priče.
Bez srca Snežana ne može da se spasi, a umesto nje žrtvu podnosi životinja. Dobar momenat da sa decom razgovaramo o tome na koji način i u kojoj meri mi koristimo živi svet oko nas da bi preživeli, a u kojoj meri je ipak važno da isti taj svet čuvamo jer u njemu svi zajedno živimo.
youtube/screenshot
Odlazeći u šumu, Snežana ulazi u svet nesvesnog bežeći od zle veštice koja egoistično u prvi plan stavlja sebe i svoju lepotu što je deo našeg ega. Sedam patuljaka u sebi kriju hiljadu značenja i za svakog od nas znače nešto drugo: prijatelje u nevolji, okruženje, delove naše ličnosti, muškarce koji se trude oko žene dok ona čeka princa, podanike koje Snežana maltretira, moć žene nad sedam muškaraca… sve su to različiti doživljaji različitih ljudi sa kojima sam na ovu temu razgovarala.
youtube/screenshot
Meni je najpribližnije razmišljanje o tome da su sve uloge deo nas i naše ličnosti kao i u snovima. U tom smislu je i princ deo nas samih. Animus kojeg svaka žena u sebi ima. I tek kada se svi delovi spoje budimo se i živimo život svesno.
Uostalom ako bi priču i stavili u kontekst realnosti – zar nismo sve bile, barem u nekoj meri uspavane kada nas je poljubio “princ”? Zaljubljenost u sebi sadrži neizostavnu iskru romantike u kojoj ne vidimo jasnu sliku pa tek kasnije nakon što se probudimo vidimo ko zapravo stoji iza princa koji nas je u zanesenosti poljubio.
Nove bajke u novom ruhu čovečanstva
Moćna Grdana, Elsa i jadni smotani, nemoćni muškarci, osim kad nam ukradu krila – da li je to nova slika sveta u kojem živimo? Ili su i to samo još po neke priče za malu decu. Ravnopravnost uključuje obe strane pa ćemo na vrhuncu svoje zrelosti kao čovečanstvo, nadam se uskoro, pomiriti obe strane najpre u sebi samima.
Kako vi razumete poljubac princa?
Jasmina Mihnjak, psiholog
Urednica roditeljskog portala Bebac.com
Komentari (0)