Zagonetne T-ćelije možda pružaju skriveni imunitet na kovid-19

Dokazi se već neko vreme gomilaju. Naučnici su prvo otkrili pacijente koji su se oporavili od infekcije kovidom-19, ali na misteriozan način nisu imali antitela protiv njega.

Zatim se ustanovilo da bi se to moglo pojaviti kod znatnog broja ljudi. A onda je otkriveno da mnogi od onih koji razvijaju antitela kao da ih gube posle samo nekoliko meseci.

Ukratko, iako su se antitela pokazala od neprocenjive vrednosti u praćenju širenja pandemije, ona možda nemaju vodeću ulogu u stvaranju imuniteta, kako se ranije smatralo.

Ako želimo da steknemo dugotrajnu zaštitu, sve više se čini da njen izvor mora biti nešto drugo. Ali, dok je svet bio zaokupljen antitelima, naučnici su počeli da uviđaju da možda postoji drugačiji vid imuniteta – onaj koji je, u nekim slučajevima, godinama neprimećen obitavao u telu.

Zagonetni tip belih krvnih zrnaca postaje sve značajniji. I iako dosad nije mnogo figurirao u svesti javnosti, mogao bi se pokazati ključnim u borbi protiv kovida-19.

Mogao bi to biti veliki trenutak za T-ćelije.

T-ćelije su vrsta odbrambenih ćelija čiji je osnovni zadatak da pronađu i ubiju invazivne patogene ili inficirane ćelije. One to čine služeći se proteinima na svojoj površini, koji su u stanju da se povežu sa proteinima na površini uljeza.

Svaka T-ćelija je veoma specifična; postoje bilioni mogućih verzija tih površinskih proteina koji su u stanju da prepoznaju različite mete.

Zbog toga što T-ćelije mogu da se zadrže u krvi godinama posle infekcije, one doprinose i „dugotrajnoj memoriji” imunskog sistema i omogućuju mu da odgovori brže i efikasnije kada se izloži starom neprijatelju.

Nekoliko studija je pokazalo da ljudi inficirani kovidom-19 uglavnom imaju T-ćelije koje mogu da targetiraju taj virus, bez obzira na to da li su dobili simptome. To je sve u okvirima poznatog. Ali, naučnici su nedavno takođe otkrili da neki ljudi na testovima mogu biti negativni na antitela protiv kovida-19, a pozitivni na T-ćelije koje su u stanju da identifikuju virus. To dovodi do pretpostavke da bi neki nivoi imuniteta protiv bolesti mogli biti dvostruko prisutniji nego što se ranije mislilo.

Najčudnije u svemu je to što su naučnici, kada su testirali uzorke krvi uzete mnogo godina pre izbijanja pandemije, pronašli T-ćelije posebno skrojene kako bi detektovale proteine na površini kovida-19. To navodi na zaključak da su neki ljudi već imali neki nivo zaštite protiv virusa pre nego što je on uopšte zarazio čoveka. I čini se da taj procenat uopšte nije mali: 40-60% osoba neizloženih virusu imalo je te ćelije.

Ključna uloga T-ćelija mogla bi i da razreši neke začkoljice koje dosad nismo mogli da objasnimo – od dramatičnog uvećanja rizika od zaražavanja kako raste starosna dob do misterioznog otkrića da virus može da uništi slezinu.

Definisanje važnosti T-ćelija nije samo pitanje stručne znatiželje. Ako bi naučnici saznali koji aspekti imuno-sistema su najvažniji, mogli bi da usmere svoje napore u stvaranje delotvornih vakcina i tretmana.