Priznaćete da vas sveži plodovi trešnje na pijačnim tezgama mame da kupite bar manju količinu, a da ne govorimo o tome da vam samo pogled n njih pokreće vodicu na usta.
Trešnje su na Stari kontinent stigle iz srednje Azije zahvaljujući rimskom vojskovođi Lukulu koji je poneo hiljadu sadnica nakon pobede nad Mitridatom.
Pedeset godina kasnije, deo Italije bio je prekriven ovim listopadnim drvetom koje raste i do trideset metara. Cveta veoma rano, odmah nakon listanja, a nekad i u isto vreme. Njen plod je bobica crveno-ljubičaste boje, mesnat je i veoma ukusan.
U sredini ima košticu u kojoj se nalazi seme. Trešnje spadaju među prve voćke koje stižu posle zime. Mogu da se jedu sveže i posle njih ne bi trebalo da se unosi tečnost.
Posebno se preporučuje izbegavanje piva i drugih alkoholnih pića. Isto tako, ne bi ih trebalo uzimati ni na početku obroka, jer mogu da otežaju varenje.
Odlične su za međuobrok jer su bogate celulozom, a ne sadrže mnogo kalorija. Od trešanja može da se pravi džem, kompot, kolači, ali i rakija. Otklanjaju kako fizičku, tako i umnu iscrpljenost.
Ukoliko su kiselije mogu pozitivno da deluju i na neraspoloženje i melanholiju. A samo dvadeset trešanja ima deset puta jače dejstvo od aspirina.
Takođe, imaju izuzetno antizapaljenjsko dejstvo jer su sjajan izvor kalcijuma, magnezijuma i bora. Samim tim olakšavaju bolove u zglobovima koji se često javljaju kod artritisa.
Zahvaljujući antioksidansima i melantoninima mogu da uspore efekte starenja. U narodnoj medicini koriste se i kao lek protiv otoka ispod očiju, bolesti bubrega, tuberkoloze, ali i u borbi protiv impotencije.
Komentari (0)