Prvi ultrazvuk kukova kod beba trebalo bi uraditi šest nedelja po rođenju i uglavnom se mora zakazati u domu zdravlja. Roditelji se često pitaju, kada je toliko važan, zašto se pregled ne radi odmah u porodilištu. Dr Zoran Paunović, načelnik Službe za ortopediju i traumatologiju Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić” u Beogradu, tvrdi da bi to bilo rano i da se tada ne bi dobila prava slika.
– Zbog nezrelosti bebinih kukova, mogli bismo dobiti lažan rezultat da je sve u redu - objašnjava dr Paunović. – Realno stanje se vidi tek kada se sačeka da kukovi „sazru”. Ne bi, ipak, trebalo ni čekati na proveru duže od mesec i po, jer je sva odstupanja koja se kasno otkriju, teže ispraviti. Svaki izgubljeni mesec umanjuje procenat izlečenja za oko 30 odsto.
Bebe na svet dolaze sa nezrelim i nerazvijenim kukovima koji vremenom sazrevaju. Za sprečavanje nepravilnosti u razvoju i najtežeg razvojnog poremećaja kao što je iščašenje kuka, odnosno evolutivna dislokacija, kao najbolje metode prevencije koriste se rani ultrazvuk, široki povoj i redovna kontrola.
Naš sagovornik ističe da je ova „tripl prevencija” dovela do značajno boljih rezultata lečenja urođenog iščašenja kuka, tako da su danas jako retki slučajevi operacija dece sa tim deformitetima.
Ako se na prvom pregledu otkrije da kuk nije dovoljno razvijen, lekar, osim širokog povoja, može da preporuči i odgovarajuće vežbe. To ne znači da je kuk patološki izmenjen, već da nije dovoljno sazreo, što se najčešće dešava kod prevremeno rođene dece.
Ukoliko postoji razvojni poremećaj kuka, najčešća neoperativna metoda lečenja je nošenje Pavlikovih kaiševa. Od nerazvijene čašice kuka, kao najblažeg oblika problema, može doći do iščašenja ako se ona ne leči. Kod iščašenja čašice su inače plitke, glava butne kosti je van njih a i „mekotkivne” strukture – mišići, tetive, zglobna kapsula i hrskavica razvijaju se izmenjeno. Zato je rano otkrivanje problema veoma važno.
Ima mnogo dilema da li, i do kada, koristiti široki povoj. Neki pedijatri i fizijatri preporučuju ga do trećeg, a neki do šestog meseca.
Bez obzira na to što na Zapadu praksa širokog povijanja nije raširena, i što kod nas sve veći broj lekara smatra da je nepotrebna, dr Paunović ne vidi razlog za izbacivanje metoda koji je dao dobre rezultate, a pritom ne šteti bebi, niti joj smeta.
Činjenica je, ipak, da on nije komforan za roditelje i zbog toga mu oni nisu baš naklonjeni.
– Raširene nogice znače i dublji položaj glavica butne kosti u čašicama, a to obezbeđuje i bolji razvoj u čašici – tvrdi dr Paunović. – Na toj bazi se leči razvojni poremećaj kukova Pavlikovim kaiševima. Imajući to u vidu još osamdesetih godina lekari su shvatili da širi povoj obezbeđuje bolji rad kukova.
U Americi se redovne kontrole kukova ne rade isključivo iz ekonomskih razloga, jer su pregledi njihovih specijalista izuzetno skupi.
TRI KONTROLE
– Posle prvog ultrazvuka sa mesec i po, sledeći kontrolni pregled kukova obavlja se sa tri meseca, a treći sa šest – priča dr Paunović. – Do tog uzrasta je najbitnije pratiti razvoj kuka. Ako ni tada nismo zadovoljni nalazima, praćenje se nastavlja dok ultrazvučni nalaz ne bude zadovoljavajući.
Komentari (0)