Za bebom tragaju 16 godina

Tako se i ova priča o nestaloj bebi, zbog koje su roditelji angažovali poznatu beogradsku advokatsku kancelariju Tomanović, našao pred zidom istražnih i pravosudnih organa, iako se doskora verovalo da bi to mogao biti prvi slučaj koji će dobiti sudski epilog. Roditelji su u krivičnoj prijavi ukazali na mnogobrojne propuste, nelogičnosti, netačnosti i nepreciznosti i ukazali na konkretne radnje koje bi Više javno tužilaštvo trebalo da preduzme. Umesto toga, predmet je ustupljen nižem javnom tužilaštvu.

Advokati iz Kancelarije Tomanović smatraju da su na taj način stvoreni uslovi za odbacivanje krivične prijave, jer sva dela za koja bi osnovno tužilaštvo moglo da bude nadležno su dela za koje je apsolutna zastarelost već nastupila.

Kao i u većini slučajeva afere poznate kao “nestale bebe” i ovde je manje-više sličan redosled događanja. Roditeljima u porodilištu saopštavaju da je beba ubrzo nakon rođenja preminula, ne dozvoljavaju im da je vide, ne postoji umrlica, a matični broj novorođenčeta odnosi se na drugu osobu.

Kao mlad bračni par Biljana i Branko Samardžić radovali su se dolasku na svet prvog deteta. Trećeg februara 1989. godine u Kliničko-bolničkom centru Zvezdara rođen je dečak, kako je pričala tada 23-godišnja Biljana, “potpuno zdrav i normalan”.

Nikad nije imala priliku da ga zagrli, jer je kao hitan slučaj novorođenče prebačeno na Kliniku za neonatologiju.

– Nikada nisam imala priliku da ga držim – pričala je ona.

Otac je ujutru otišao na neonatologiju da se informiše o sinu, ali su mu ispred vrata saopštili da je dete preminulo.

– Oni su nam rekli da je dete živelo 23,5 sati, da nam neće ni dati dete, da je to bolje za nas da to dete ne uzimamo, da je bolje da ga ni ne vidimo – ispričao je za N1 Branko Samardžić.

Tek kada se ispostavilo da sličnih priča ima na desetine, klupko je počelo da se odmotava i pred očima Samardžićevih. Od 2002. godine počinje njihova mukotrpna potraga za istinom – šta se desilo sa njihovim tek rođenim sinom?

Bolnica im odgovara da je dokumentaciju dostavila u Arhiv Grada Beograda, a tamo im saopštavaju da nikad nijedan dokument nisu dobili. Nijedno groblje u prestonici nije im potvrdilo da je te godine sahranilo bebu rođenu 3. februara pod prezimenom Samardžić. Matični broj koji beba dobija rođenjem nikad nije poništen, što nalaže zakon u slučaju smrti.

Mnogo nelogičnosti, a nigde odgovora, država još nije usvojila zakon o nestalim bebama, iako na stotine roditelja sumnjaju da su njihove tek rođene bebe žrtve dobro organizovane mafije trgovine ljudima koja ima svoje ključne ljude u državnih organima i službama – od porodilišta, preko policije do tužilaštva i sudova.

Komitet ministara Saveta Evrope prošle nedelje je pozvao Srbiju da hitno usvoji Zakon o nestalim bebama u cilju izvršenja presude Evropskog suda za ljudska prava kojom joj je, između ostalog, naložena i ta obaveza.

Predlog zakona o “nestalim bebama” Vlada Srbije je 8. marta uputila Skupštini Srbije, ali on još nije usvojen.

Sud u Strazburu je još 2013. godine, a povodom slučaja Zorice Jovanović, naložio Srbiji da majci isplati 10.000 evra odštete i sudske troškove, jer ni posle 30 godina država nije uspela da objasni šta se dogodilo sa njenom bebom, rođenoj na klinici u Ćupriji u oktobru 1983. Porodilji nije bilo dozvoljeno da vidi telo, vlasti nisu pronašle umrlicu, ni rezultate autopsije, a tužbe protiv osoblja klinike odbijene su kao neosnovane.