Iako u sebi nosi “glavni okidač”, gen SRY koji određuje da li će embrion biti muškog (XY) ili ženskog (XX) pola, Y hromozom u sebi nosi svega nekoliko drugih gena i jedini je hromozom koji nam nije neophodan za život. Žene, na kraju krajeva, sasvim lepo žive i funkcionišu bez njega.
Y hromozom je tokom godina degradirao velikom brzinom, ostavljajući žene sa dva, savršeno normalna X hromozoma, a muškarce sa jednim X hromozomom i znatno kraćim i sitnijim Y. Ukoliko se ova degradacija Y hromozoma nastavi istom brzinom, on će za nekih 4.6 miliona godina u potpunosti isčeznuti. Zvuči vam kao dug vremenski period? Pa, ako pogledamo činjenicu da život na Zemlji postoji već više od 3.5 milijardi godina, tih nekoliko miliona, složićete se, ne predstavlja baš toliko puno vremena.
Foto: Freepik
Ipak, Y hromozom nije oduvek bio tako sićušan i zakržljao u odnosu na X.
Pre svega 166 miliona godina, kod drugih sisara, stvar je bila u potpunosti drugačija. Prvi primerci Y hromozoma su verovali ili ne bili iste veličine kao i X hromozom i u sebi su nosili potpuno istu količinu gena. Nažalost, Y hromozom je imao jednu veliku manu. Za razliku od svih drugih hromozoma, od kojih svaki čovek ima po dve kopije u svakoj ćeliji, Y hromozom postoji samo kao jedna jedina kopija, koju otac prenosi na sina, tj. muškog potomka. To znači da geni na Y hromozomu ne mogu učestvovati u procesu genetičke rekombinacije – “mešanja” gena koja se odigrava u svakoj generaciji i koja pomaže da se otklone štetne genetske mutacije.
Bez mogućnosti rekombinacije, geni na Y hromozomu se lakše oštećuju i propadaju vremenom, što se jasno može videti po njihovoj fizičkoj građi. Malo po malo, ovakva oštećenja će dovesti do potpunog nestajanja Y hromozoma. I, šta će se onda desiti? Da li to znači da će sa njim izumreti svi muškarci na svetu? Odgovor je – teško, ali ne i sasvim nemoguće.
Foto: Freepik
Mnoge studije Y hromozoma došle su do različitih zaključaka, tako da su u naučnim vodama mišljenja podeljena na one koji veruju da je nestanak neminovan, dok drugi veruju da će, u želji da zaštiti svoje postojanje, Y hromozom razviti mehanizam odbrane kao i način da sačuva sebe od daljeg propadanja. Neki dokazi za potvrdu ove druge teorije postoje, iako su još uvek detaljnija ispitivanja i studije u toku. Jedna Danska studija otkrila je a je Y hromozom razvio neobične strukture koje ga štite od oštećenja nazvane “palindromi”. Ti palindromi su zapravo sekvence DNK koje se mogu čitati u oba pravca i pritom imaju isto značenje (kao recimo naše čuveno “Ana voli Milovana”).
Foto: Freepik
Dženi Grejvs, sa Australijskog Univerziteta tvrdi da je Y hromozom bez sumnje osuđen na propast, ako gledamo stvari dugoročno. U studiji iz 2016. godine, ona za primer navodi da su japanski miševi, kao i jedna vrsta goluždravih hrčaka potpuno izgubili Y hromozom, i uz to postali podložni mnogobrojnim prolemima s plodnošću.
Ukoliko se u dalekoj budućnosti zaista dogodi da Y hromozom nestane kompletno, genetski inženjering će tad verovatno biti i te kako razvijen, tako da opcije za stvaranje “novog” Y hromozoma ostaju otvorene. Neki naučnici predviđaju da će, ukoliko ovo bude scenario, šansa za slučajno stvaranje sasvim nove vrste hromozoma biti veoma velika.
Foto: Freepik
Za sada samo možemo polemisati i nagađati ali zanimljivo je razmišljati o svetu u kojem bismo imali priliku da opet stvorimo muški, ili neki skroz drugačiji i novi hromozom. To, kao i krajnju sudbinu Y hromozoma za sada nam može samo vreme otkriti.
Komentari (0)