Učenje saobraćajnih znakova, zaboravljene dečije igre kao što su preskakanje, provlačenje, "vrtenje u krug", ali i zagonetne priče deo su Mensinog programa unapređenja sposobnosti dece predškolskog uzrasta akreditovanog za radnu 2009/2010. godinu.
Srbija je na poslednjem PISA testu, međunarodnom testu znanja koji se sprovodi u srednjim školama, zauzela 41. mesto od 57 ispitivanih zemalja. Rezultati su tada pokazali da je reproduktivno znanje naše dece dobro, ali da je funkcionalno znanje (brzina mišljenja i zaključivanja) na veoma niskom nivou.
Uvidevši odavno ovaj problem, Centar za talente Nikola Tesla odnosno Odsek za darovite pri srpskoj Mensi (organizacija visokointeligentnih ljudi) godinama već istražuje mogućnosti poboljšanja intelektualnih sposobnosti kod dece.
– Za početni razvoj funkcionalnog mišljenja najvažniji je period od treće do sedme godine. Naime, 50 odsto moždanih sinapsi se razvija do pete godine, još 25 odsto do sedme, ostatak do 12. i samo jedan odsto do kraja života. Dokazano je da su intelektualne sposobnosti u tesnoj vezi sa brojem sinapsi, tako da je ovaj period života praktično presudan hoće li dete dosegnuti svoje biološke potencijale ili ne.
Brojna istraživanja pokazuju da na razvoj intelekta najviše možemo uticati u najranijem periodu odrastanja mališana. U našoj stvarnosti se na tome tada radi malo ili se uopšte ne radi. Kako bismo to promenili, osmislili smo Program razvoja intelektualnih potencijala dece, koji će biti realizovan u svim vrtićima koji pokažu interesovanje za njim. Pilot projekat se pokazao jako uspešnim u nekoliko novosadskih obdaništa – objašnjava autor programa Ranko Rajović, dugogodišnji član četvoročlanog komiteta svetske Mense za darovitu decu i Izvršni direktor Mensa Srbija.
Prema rečima autora, Program razvija funkcionalno razmišljanje sve dece i povećava njihove sposobnosti, od čega će najveću korist imati daroviti mališani.
Suština programa je da se nizom igara podstiče dečiji intelekt, razvija kreativno razmišljanje, a sprečava kasniji poremećaj koncentracije i pažnje u školskom periodu. Jedna od igara za koju se ispostavilo da je izuzetno delotvorna za budući mentalni razvoj osobe je omiljena dečja igra "vrtenje u krug", koja mnogima deluje smešno, nekima čak i opasno.
– Vežba rotacije, kad se raširenih ruku dete vrti oko svoje ose dovodi do stvaranja većeg broja veza među neuronima što utiče na razvoj intelektualnih sposobnosti. Odlična je vežba i za razvoj motorike. Odabrane igre sa loptom razvijaju akomodaciju oka, koja je bitna za sposobnost koncentracije prilikom učenja.
Učenjem apstraktnih simbola (marke automobila, znakovi, zastave…) kao i povezivanjem predmeta nacrtanog na jednom kartonu sa nazivom ispisanim na drugom razvija se brzina razmišljanja i zaključivanja – nabraja neke od korisnih vežbi Rajović i naglašava da se ovim, naizgled običnim igrama formira centar za apstraktno razmišljanje koje otvara put ka reproduktivnom i funkcionalnom znanju.
Rajović tvrdi da su rezultati zagarantovani ako se igre primenjuju svakodnevno 15 minuta. Za razvoj logike i logičkog zaključivanja, dodaje Rajović, koriste se zagonetne priče prilagođene uzrastima dece.
Po preporuci svetske Mense, program je proglašen za jedan od najboljih. Na njega su odlično reagovali roditelji novosadskih mališana, a prema tvrdnjama vaspitačica kod svakog deteta je primećen veliki napredak.
Korist od programa
– razvija funkcionalno znanje
– razvija koordinaciju pokreta i motoriku
– razvija akomodaciju oka (stimulacija razvoja očnih mišića)
– povećava broj neuronskih veza, što uz specifične vežbe povećava kapacitet mozga za obradu informacija
– koristan za detekciju darovite dece i podsticanje razvoja darovitosti
– sprečava poremećaj koncentracije i pažnje (disleksije)
Komentari (0)