U raznim edukativnim emisijama i časopisima za roditelje već neko vreme se uveliko promovišu razni kursevi namenjeni deci koja još ne idu u školu, a neki od njih su, čak, namenjeni i bebama koje još nisu ni prohodale. Da li to znači da se znatno spustila granica uzrasta na kome roditelji treba da počnu sa ciljanom edukacijom svoje dece… i da li je tačno da su ona deca koja su do škole pohađala “samo” vrtić u “debelom” obrazovnom zaostatku za svojim vršnjacima koji sa 6 ili 7 godina već uveliko govore engleski, poznaju elemente rada na računaru i igraju tenis?
Ova i slična pitanja vrzmaju se po glavama mnogih roditelja, jer im je teško da se snađu u “poplavi” ogromne ponude kurseva i školica koje obećavaju veliki napredak u razvoju raznoraznih veština onima koji “na vreme” krenu sa obukom. A da li je sve baš tako i ne krije li se iza primamljivih oglasa “malčice” propagande i težnje za lakom zaradom onih koji bi da profitiraju na roditeljskoj lakovernosti? Sa druge strane, šta ako su svi ti promoteri u pravu jer su se vremena promenila i škola postala mnogo zahtevnija, pa je “istreniranim” mališanima daleko lakše da prate nastavne jedinice koje njihovi učitelji prelaze brzinom “svetlosti”…? Zaista previše pitanja za prosečnog roditelja koji bi samo želeo da pruži najviše i najbolje što može svom detetu. Za baš takve, obične mame i tate, neke preporuke bi mogle da im bar malo pomognu da “razbistre” maglu i na najbolji način organizuju svoje dete.
Kao prvo, treba da sagledate ukupan dosadašnji razvoj svog mališana i okolnosti u kojima ga gajite, pa da onda pokušate da proniknete u njegova interesovanja. To u velikoj meri može da vam pomogne da odredite “količinu i vrstu” obrazovnih podsticaja koje treba da mu pružite. Izuzetak predstavljaju ona deca kojima zdravstveno stanje ili neka razvojna prepreka “diktiraju” prioritete u obučavanju (kao na primer deca kojoj je potrebna korektivna gimnastika ili logopedski tretman). Njima je svakako važnije da prvo isprave teškoće koje imaju, a potom možete videti da li i u kojoj meri treba da ih uključite u još neke aktivnosti.
Drugi važan momenat je da li je vaše dete uključeno u neki oblik kolektiva (jaslice, vrtić, predškolski program) i koliko vremena tamo provodi. Za decu čiji su roditelji jako zaposleni, pa ona provode u ustanovi 8 i više sati dnevno, nije preporučljivo da još dodatno budu opterećena drugim aktivnostima. Osim toga, deca u vrtićima koji su pod nadzorom Ministarstva prosvete dobijaju sasvim dovoljno podsticaja za sva razvojna područja, što ih čini potpuno spremnim za školu. Ako i pored ovoga ipak želite da obrazovanju svog mališana dodate još nešto, dobro je ako se opredelite za kurseve u kojima roditelji zajedno sa decom nešto rade (u ponudi se mogu naći škole plesa u kojima roditelji igraju sa svojom decom, časovi plivanja ili gimnastike za decu i roditelje i sl.) Ukoliko za to ne nalazite vremena, raspitajte se da li u vrtiću, u koji već ide vaše dete, postoji mogućnost pohađanja nekog tečaja u okviru vremena koje dete provodi u ustanovi. Mnoge predškolske ustanove nude takvu mogućnost – na detetu je samo da izabere od onoga što mu se sviđa. Međutim, za decu koju čuvaju baka i deka ili bebisiterka, važe druga pravila: ona treba da budu uključena u dve do tri obrazovne aktivnosti nedeljno, koje će pohađati van kuće u društvu druge dece. Na taj način ne samo da tako razvijaju izvesne veštine, već imaju priliku i za socijalizaciju koja im je potrebna s obzirom da ne idu u kolektiv. Najbolje je da dete odvedete na nekoliko različitih kurseva (crtanje, gluma, strani jezik, sport), pa zatim napravite kombinaciju od onoga što se njemu najviše sviđa. Kada ste sve prethodno uzeli u obir, evo kurseva na koje najranije možete upisati decu u zavisnosti od uzrasta:
* Deca do 3 godine starosti – plivanje i kursevi koji podstiču senzo-motorni razvoj (razni poligoni i igraonice u kojima deca imaju prilike da vežbaju spretnost, pravilno držanje tela, održavanje ravnoteže i sl.). Važno je da se obuka na ovom uzrastu obavlja isključivo u formi igre, jer tako mala deca nisu u stanju da vežbaju po pravilima.
* Deca od 3 do 5 godina – strani jezik (ali jedan, i to samo ako je dete potpuno usvojilo maternji jezik), kreativne radionice (slikanje, vajanje), sportske radionice koje podstiču razvoj celog tela i svih grupa mišića.
* Deca od 5 -7 godina – škole plesa, baleta, glume i nekih sportova (ali je dobro da prvo sportski lekar odredi da li i kojim sportom može da se bavi vaše dete).
* Deca iznad 7 godina – muzička škola (ako ima talenta), većina sportova.
I na kraju, ne zaboravite da je u periodu najranijeg detinjstva za dete najvažnije da se igra i da bude dovoljno sa svojim roditeljima – za sve ostalo još puno vremena ostaje kada dođe škola.
Komentari (0)