Pored ostalih veština koje dete tokom života mora da nauči jeste i ta kako biti prijatelj. Na žalost, sve su češći primeri vršnjačkog nasilja među decom osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta, a prema rečima školskog psihologa Branke Tišme, deca uče kako da se odnose prema drugima pre svega iz odnosa koje od samog rođenja stvaraju sa svojim roditeljima.
– Roditelji detetu treba da postave jasne vaspitne zahteve, a sami u svojim postupcima da budu dosledni. Ako postoje grubost, hladnoća ili česta kritika u odnosu roditelja i deteta, tada dete uči o takvom obliku odnosa, pa postoji mogućnost da će zaključiti da je u redu biti grub prema prijateljima. S druge strane, moguće je da će zaključiti da je u redu kada ga neko vređa, jer ima takvo prethodno iskustvo i lakše mu je da to prihvati nego da nema prijatelja uopše – objašnjava psiholog i otkriva koji su simptomi za vršnjačko nasilje.
.jpg)
Foto: Shutterstock
Postoji više znakova koji ukazuju da li dete trpi vršnjačko nasilje, a najčešći su neobjašnjivi fizički simptomi kao što su bolovi u stomaku, vrtoglavica, mučnina, teškoće u disanju i bolovi u leđima. To se lako može proveriti, jer ovi simptomi i bolovi nestaju čim detetu saopštite da ne mora u školu. Takođe, neobjašnjive telesne povrede, izgubljena ili uništena odeća, knjige, elektronski uređaji, promene navika u ishrani, učestale noćne more ili poteškoće deteta da zaspi, gubitak interesovanja za domaće zadatke ili odbijanje da se ode u školu, osećaj bespomoćnosti ili gubitak samopouzdanja, predstavljaju važan signal za roditelje, jer sve su to mogući pokazatelji da je dete žrtva nasilja svojih vršnjaka, koje često ostaje neotkriveno zbog straha dece da o tome progovore.
– Roditelj treba da naučiti svoje dete da mu se poverava. Kada dete nije spremno ne trebate da insistirate na razgovoru, jer tada ono ne daje iskren već očekivan odgovor, ali zato kada radite nešto zajedno, igrate se ili gledate televiziju, dakle kada je dete opušteno, ono tada kaže šta se zaista dogodilo. Tada roditelj treba da iskoristi priliku i popriča sa detetom, pita ga kako je reagovalo, kaže mu kako je trebalo da reaguje i kako drugi put da najbolje izađe iz takve situacije – navodi Tišma.
Foto: Pixabay
Važno je imati na umu da se ponašanje drugog ne može promeniti, ali se zato može pomoći detetu da se zauzme za sebe.
– Ako je, na primer, jedno dete verbalno uvredilo ili udarilo drugo, tada možete naučiti dete da se zauzme za sebe: može mu reći da ne želi da tako razgovara s njim, može se odmaknuti od njega, a ako se to desilo u školi može razgovarati sa učiteljem. Danas roditelji često savetuju dete, naročito muško, da kada ga neko od vršnjaka udari odmah vrati. Takvom detetu je uvek neko drugi prvi nešto uradio i nikada on nije kriv. Bolje naučiti dete da odloži svoju reakciju, da promisli i onda naknadno razgovara sa svojim drugom i reši problem – ističe psiholog.
Kako da pomognete svom detetu?
Ohrabrite ga da radi ono što voli – Pomozite detetu da odlazi na aktivnosti koje mu najviše prijaju. Može da trenira neki sport, peva u horu, učestvuje u školskim sekcijama. Takve aktivnosti detetu daju šansu da se zabavi i upozna vršnjake koji imaju ista interesovanja, što će mu pomoći da stekne samopouzdanje i prijateljstva, a to će biti dobra odbrana od maltretiranja.
Budite tu za svoje dete – Deci su neophodni saveti roditelja kada donose teške odluke. Ponekad i desetominutni razgovor tokom dana može da uveri dete da sa roditeljima može da priča o svakom problemu. Započnite s njim razgovor o tome šta mu se događa u toku dana i o osećanjima. Pitajte ga kakvi su mu drugari u školi, šta mu se dopada, a šta ne.
Naučite ga kako da se ponaša prema drugima – Deca uče gledajući odrasle. Ukoliko se roditelj ponaša prema drugima sa poštovanjem, pokazuje detetu da u njegovom životu nema mesta za maltretiranje.
Izvor: Blic.rs
Komentari (0)