Većina učenika u osnovnim i srednjim školama je bar jednom bila izložena nekom obliku nasilja, kažu podaci istraživanja koje je sproveo Unicef. Da su takvi podaci tačni svedoče vesti koje nas svakodnevno iznova šokiraju o novim slučajevima brutalnosti srpske dece. Prema tom istraživanju, najzastupljeniji oblici maltretiranja su verbalno ponižavanje, spletkarenje, širenje laži, pretnje i zastrašivanje. Snimci iz školskih učionica, toaleta i dvorišta na kojima vidimo kako se đaci iživljavaju nad svojim vršnjacima, kako verbalno, tako i fizički, nisu nikakva novost.
Poslednji slučaj iz osnovne škole “Milinko Kušić” u Ivanjici u kome su učenici osmog razreda u školskom toaletu skidali pantalone učenicima prvog razreda ponovo su prenerazili srpsku javnost. Svojom pasivnošću škole, roditelji, ministarstva, pripadnici pravosuđa, kao da daju podstrek epidemiji iživljavanja.
.jpg)
Specijalista pedagogije Slobodan Malušić autor je istraživanja na temu vršnjačkog nasilja koje je obuhvatilo 600 učenika iz pet beogradskih škola. Prema tim podacima, svaki četvrti osnovac ne oseća se bezbedno u školskom okruženju, a petina je bar jednom doživela vređanje i ismevanje. Čak jedna trećina ispitanika ima želju za osvetom onima koji su ih na neki način povredili.
SVE KREĆE IZ PORODICE
Koordinator tima za prevenciju nasilja Biljana Lajović, po zanimanju psiholog, istakla je da mnogo toga dolazi iz porodice:
– Saradnja škole i porodice od momenta kada dete krene u školu veoma je važna. Roditelji imaju širok spektar reakcija na nasilje, od toga da uopšte ne reaguju, ni kada je njihovo dete ugroženo, ni kada vrši nasilje, ili da se ponašaju previše dramatično, pri čemu niko ne vidi svoje dete. S roditeljima mora da se radi iz više pravaca, od vaspitača u predškolskom do učitelja, preko nastavnika i pedijatara. Od sada, roditelji su obavezni da učestvuju u školskim aktivnostima.
Interesantan je podatak da je 16 odsto đaka odrasloj osobi u koju ima poverenja reklo da trpi neki oblik nasilja, ali da im niko ni tada nije pomogao. Petina đaka je izjavilo da je prihvatilo da ismeva nekog školskog druga kako i sami ne bi bili izopšteni iz svoje grupe.
Iako do javnosti najčešće dolaze tek slučajevi koji kulminiraju fizičkim nasiljem, najveći broj žrtava trpi emotivnu torturu koja nekada može imati i ozbiljnije posledice. Ruganje, ismevanje, nazivanje pogrdnim imenima, ogovaranje, pretnje i sajber maltretiranje putem društvenih mreža i SMS poruka predstavlja vršnjačko nasilje i ne sme biti zanemareno.
SUDOVI BOLEĆIVI
Advokat Krsto Bobot istakao je za srpske medije da je problem i u tome što su srpski sudovi bolećivi prema maloletnicima, čime im se šalje jasna poruka da mogu da čine šta god žele bez posledica.
– Niko se i ne trudi da se nasilnicima izreknu kazne poput odlaska u kazneno povravne ustanove ili maloletnički zatvor. Zakone treba menjati – rekao je Bobot.
Vlada Srbije je nedavno oformila i tim za prevenciju vršnjačkog nasilja. Ministar prosvete Mladen Šarčević je rekao da su u timu predstavnici šest ministarstava. Napomenuo je da se u Srbiji godišnje evidentira oko 75 slučajeva vršnjačkog nasilja u školama što je, kako je naveo, svrstava među zemlje sa najnižom stopom prijavljenih slučajeva u svetu. Istakao je da se veliki broj incidenata ne prijavljuje.
.jpg)
Foto: Pixabay
– Škole ćute jer je lakše da se nešto zataška, a mi očekujemo da se istina ne prikriva. Škola mora da javi Školskoj upravi i inspekciji kada dođe do nemilog događaja – kazao je Šarčević dodajući da odgovornost škole postoji samo ako nije uradila svoj posao u skladu sa procedurama.
– Novim zakonom o obrazovanju predviđa se odgovornost zaposlenih u školi, roditelja i same dece. To će se uvek dešavati u nekoj meri, a škola mora da postavi pravila šta se može, a šta ne. Zanemarili smo vaspitnu funkciju u školama, ali odgovornost ne može da preuzme samo škola, već to moraju učiniti i roditelji – istakao je ministar.
Izvor: www.vesti-online.com
Komentari (0)