Dobar san je pola zdravlja, tvrde naučnici, ali je problem kako uskladiti dnevne obaveze i ustaljeni životni ritam sa dobrom satnicom za spavanje.
Ovo posebno važi za urbanog čoveka, zaposlenog tokom čitavog dana, koji bi veče da provede zabavljajući se sa prijateljima ili u sopstvenom aranžmanu.
Za njega preporuke o dobrom i kvalitetnom snu već u startu ne važe.
To je zato što su naučnici ustanovili da je idealno vreme za spavanje od sumraka do ponoći! Ili, tačnije, najbolje vreme za odlazak u krevet je 18.45. Ako je ovo izvodljivo, dovoljno je u krevetu ostati do 23.20. Ukoliko se na spavanje kreće posle 21.00, organizmu je potrebno sedam do osam sati dobrog sna, što opet ne garantuje da ćete biti čili posle buđenja. Istraživanja su pokazala da se ove osobe bude umorne, dok je konstantan umor prisutan kod svih koji ležu posle 23 časa.
Zbog sna u pogrešno vreme najviše trpe živci. Oštećuju se i organi sluha, vida, ukusa, reakcija postaje sporija, a moć rasuđivanja slabija.
Razdražljivost, česte glavobolje, čir na želucu i sklonost povredama na radu takođe su pratioci sna u pogrešno vreme. Istovremeno, ne treba zaboraviti da oni koji kasno ležu i spavaju do podneva, uskraćuju sebi blagodati sunčeve svetlosti koja je neophodna da bi organizam bio zdrav.
Da bi se dobro spavalo, neophodno je eliminisanje buke, svetla i vibracija, glava treba da je okrenuta ka severu, a noge ka jugu. Ukoliko osoba ima nemiran san, preznojava se i u snu škrguće zubima, nesvesno beži na drugi kraj kreveta i na kraju se budi umorna. Trebalo bi da promeni položaj ležaja. Ležaj mora da bude udoban, bez metalnih konstrukcija i sa posteljinom od prirodnih materijala.
Komentari (0)