Vreme je za inhalaciju

Svi koji imaju problema sa disajnim putevima sve češće se oslanjaju na inhalatornu terapiju koja omogućava bezbolnu primenu lekova u kućnim uslovima. I dok je nekada za ovaj postupak bila dovoljna posuda sa toplom tečnošću i peškir, danas se za ovu terapiju koriste aparati koji pretvaraju tečnosti u čestice aerosol – inhalatori, a efikasnost zavisi kako od karakteristika aparata, tako i od pacijenta. Kompresorski se uglavnom koriste za lečenje oboljenja donjih disajnih puteva, astme prvenstveno. Ultrazvučni inhalatori aerosol stvaraju treperenjem kristala kvarca i koriste se uglavnom u lečenju oboljenja gornjih disajnih puteva (sinuzitis), ili hroničnih oboljenja donjeg (bronhiektazije, hronična opstruktivna bolest pluća, cistična fibroza).

U ove aparate mogu da se stavljaju različiti lekovi, a najčešće se primenjuju preparati za širenje bronhija. Njihovo dejstvo traje oko četiri sata, tako da inhalacije mogu da se ponavljaju posle tog perioda, a ukoliko je napad astme veoma težak, inhalacije mogu da se daju i na dva sata.

– Ne bi trebalo davati visoke doze jer se tako izbegavaju neželjena dejstva (lupanje srca, drhtanje mišića itd), a lek se može davati češće – objašnjava profesor dr Branimir Nestorović, načelnik Odeljenja za pulmologiju i alergologiju Univerzitetske dečje klinike u Beogradu. – Obično se savetuje pet kapi spalmotila ili aloprola za predškolsku decu, a 10 kapi za stariju decu ili odrasle, ili šest kapi beroduala za manju decu, a osam do deset za stariju decu i odrasle.

Lekovi za širenje bronhija ne bi trebalo da se koriste duže od sedam dana, jer posle toga mogu da imaju neželjena dejstva. Pauza bi trebalo da traje bar sedam dana do sledećeg korišćenja. Ukoliko su potrebne česte inhalacije, neophodno je da se uvede neka vrsta preventivne terapije.

– Deci do tri godine sa astmom danas se kao osnovni način dugotrajnog lečenja radi inhalacija pulmikortom (inhalirani steroid u obliku rastvora) – kaže dr Nestorović. – Veoma je važno da se posle inhalacija detetu da da popije tečnost, da se lek ispere iz usta, kako ne bi dobilo gljivičnu infekciju. Kod lekova ove vrste najvažnije je da se primenjuju preporučene doze, jer je u tom slučaju mogućnost neželjenih dejstava minimalna. Čim je dete dobro, potrebno je smanjiti dozu i broj inhalacija, a najčešće se počinje sa dve inhalacije dnevno, a potom se smanjuje na jednu, jutarnju.

Često se, posebno odraslima sa hroničnim oštećenjima pluća, daju lekovi za razređivanje sekreta (najčešće fluimucil). On je u ovom obliku izuzetno efikasan, ali ima jednu neprijatnu nuspojavu, pojačava kašalj.

Kao lek za razređivanje sekreta može da se koristi i koncentrovani rastvor soli (npr. tropostotni ili 7,5-procentni rastvor kuhinjske soli). Ovakav način lečenja je posebno koristan kod cistične fibroze. Ponekad kao sporedno dejstvo može da se javi povišena telesna temperatura, koja prolazi nakon sat vremena bez ikakve terapije.

Ne bi trebalo u inhalatore stavljati razblažene rastvore, naročito ne destilovanu vodu, jer mogu da provociraju teške napade astme.

Doskora su se i mnogi biljni ekstrakti koristili u lečenju bolesti disajnih puteva, ali je početkom godine Evropska agencija za lekove i lekovita sredstva zabranila primenu ovih preparata preko električnih inhalatora.

– Biljni preparati (posebno nana kod hroničnog kašlja ili eterična ulja kod infekcija sinusa i bronhija) mogu da se primenjuju na tradicionalan način – inhalacijama ključale vode sa peškirom preko glave – objašnjava profesor dr Nestorović.

DISATI SPORO I DUBOKO
I način disanja utiče na količinu leka koja će dospeti do pluća. Pacijent bi trebalo da diše sporo i duboko, a ukoliko je reč o deci treba ih smiriti da ne plaču (jer se time smanjuje prodiranje leka u pluća). Inhalacije se mogu raditi preko maske za lice ili nastavka za usta. Ukoliko se koristi maska, treba disati na usta, jer najveći broj čestica koji dospeva u nos ne prolazi dalje.

IZBOR APARATA
Preporuka stručnjaka je da uvek treba pogledati tehničke karakteristike aparata i birati one koji imaju protok oko osam litara u minutu (odnosno najmanje 1,6 psi). Takođe, bitna je količina tečnosti koja se stavlja u njih. S obzirom na to da se oko jedne trećine leka gubi tokom inhalacije, najbolje je da bude oko četiri mililitra tečnosti u inhalatoru.