Zbog visokih cena garderobe i ova jesen mnogima će proći u detaljnom pregledu ormara. Novu odeću teško je priuštiti, pa je hemijsko čišćenje i osvežavanje starih „krpica” ponovo aktuelno.
Zaposleni u lokalima za hemijsko čišćenje kažu da interesovanja potrošača ima i da se oni uglavnom rukovode cenom. Za čišćenje kaputa treba izdvojiti do 2.000 dinara. Čišćenje sakoa i pantalona košta oko 200 dinara, u radnjama na prometnijim mestima u Beogradu cena „kompleta” je 650 dinara, a u centru glavnog grada 1.400. Pranje kraćeg kaputa košta od 400 do 1.400 dinara. Hemijsko čišćenje takozvanih eko-bundi staje od 600 do 1.200 dinara, a za pravo krzno primenjuje se „klizna” cena u zavisnosti od njegovog kvaliteta.
Ali, kako cena nije jedini kriterijum na osnovu kojeg bi valjalo odlučiti se, potrošači bi, pre nego što omiljeni komad garderobe ostave na hemijskom čišćenju valjalo da se raspitaju i o tome šta se zapravo dešava sa njihovom odećom i čime se tretira njihov kaput, sako, jakna…
– Hemijsko čišćenje je pranje odeće hemikalijama i deterdžentom. Nekada su se koristile dve hemikalije, ali pošto su one agresivno delovale na garderobu, pre nekoliko godina zamenjene su perhlor-etilenom. U toj hemikaliji roba ne može da se skupi, niti da se proširi. Skida fleke, ali ako je mrlja prethodno tretirana nekim deterdžentom postoji mogućnost da je ni perhlor-etilen neće ukloniti – kaže Jovana Marković, zaposlena u hemijskom čišćenju na Voždovcu u Beogradu, dodajući da postupak čišćenja nije u potpunosti jednostavan.
– Pranje počinje sortiranjem odeće. Svetla garderoba se stavlja u prvi rezervoar i tu se dodaje čista hemikalija. Kada mašina završi pranje, ta zamućena smesa prelazi u drugi bubanj predviđen za šarenu odeću. Posle nekoliko pranja ova tečnost dolazi do trećeg rezervoara namenjenog čišćenju crnog veša. Zatim sledi sušenje i hlađenje, a voda iz trećeg bubnja prelazi u destilator i tako prečišćena ponovo odlazi u prvi rezervoar – objasnila je Markovićeva.
Na farbanu garderobu, naročito kožnu, uglavnom nema garancije, a zaposleni u ovakvim objektima kažu da se o svemu drugom vodi računa.
– Ukrasnu dugmad zaštitimo folijom, a rajsferšluse špenadlama. Za sada nismo imali nijedan peh sa robom – kaže Markovićeva.
Mnogi pokušavaju sami da operu garderobu, dodaje ona, ali u većini slučajeva ne znaju da pročitaju deklaraciju. Zbog toga se odeća skupi ili ošteti.
– Deklaracija na odeći je putokaz. Ona radnicima, ali i sugrađanima, pomaže da procene kako da očiste garderobu. Kadica je oznaka za mašinsko pranje, trougao označava mogućnost izbeljivanja, a slovo „P” pokazuje da li materijal sme da se pere u hemikalijama. Od ovih oznaka zavisi da li će odeća biti oprana deterdžentom ili u hemikaliji – zaključuje sagovornica „Potrošača”.
Kako očuvati garderobu u što boljem stanju
Odeća bi pre pranja trebalo da bude suva, a ne bi valjalo dopustiti ni da se previše isprlja. Isprazniti džepove, otkopčati dugmad i podići kragnu pre pranja, glavni su saveti. Mašinu ne puniti do vrha, a garderobi može da šteti i pranje na maksimalno dozvoljenoj temperaturi. Može da se desi da u nekoliko prvih pranja tkanina pusti boju, pa bi je zbog toga trebalo prati odvojeno. Težu garderobu bi, prilikom sušenja, trebalo saviti da se ne bi rastegla, a štetno je i izlagati je direktno suncu. U toku peglanja garderobu bi trebalo sortirati na osnovu markice i početi peglanje na najnižoj temperaturi.
.jpg)
Korisni saveti
·Visoke temperature štete svim vrstama materijala
·Direktno sušenje odeće na suncu dovodi do njenog očvršćavanja
·Odeću sa postavom trebalo bi nositi na hemijsko čišćenje
·Deterdžent rastvoriti i ravnomerno ga rasporediti kako bi se izbeglo pojavljivanje fleka
·Ne kupovati izbeljivače na bazi hlora
Veštački i sintetički materijali
Acetat, veštačka svila, viskoza, poliester, najlon i likra – prednosti ovih materijala su što zadržavaju kvalitet boje i ne gužvaju se mnogo, ali mogu da budu neprijatni za kožu, naročito u toku leta.
Prirodni materijali
VUNA – skuplja se ukoliko se opere na veoma visokoj temperaturi i gubi oblik ukoliko se okači prilikom sušenja, ali je kvalitetan termomaterijal koji dobro upija.
PAMUK – skuplja se ukoliko se opere na veoma visokoj temperaturi. Može da se pegla i reč je o svežem i fleksibilnom materijalu, ali koji lako gubi boju i lako se gužva.
LAN – garderobu od lana trebalo bi prati ručno i nikako na visokim temperaturama. Prijatan materijal, ali koji se takođe lako gužva.
SVILA – ne sme da se pere na visokim temperaturama. Trebalo bi izbegavati peglanje, a ukoliko se pegla, to mora biti na niskoj temperaturi. Svila je lagan i prijatan materijal koji zadržava kvalitet boje.
Komentari (0)