Vodič za odrastanje: Zbog čega je bitno da se deca igraju? (AUDIO)

Kako za 021.rs kaže Biljana Grbović, igra je, zapravo, aktivnost koja priprema decu za život, a to čini na savršen način. Deca u spontanoj igri, u kojoj nemaju rukovodstvo odraslih, dakle ne u igraonici i vrtiću, već kad je samo u sobi ili u prirodi, biraju aktivnost spram svojih interesovanja i trenutnih razvojnih potreba.

– Dete se uvek bavi najboljim mogućim poslom kad se igra, zabavlja se na najbolji mogući način. Dete se zapravo igra otkad je bebica, sa prstima, kad sisa palac. Ono se zabavlja i saznaje svet čak i kada jede. Igra su sve aktivnosti u kojima dete uživa, a predstavlja pripremu za život. Ozbiljan je zadatak za dete da nešto dohvati ručicama, da nacilja hranu u usta, a kad ih ništa u toj igri ne sputava, tad je igra najzanimljivija i potpuno joj se posvete – navodi sagovornica portala 021.rs.

Jasmina Mihnjak ide korak dalje i mišljenja je da se beba igra još u stomaku – pupčanikom.

– Dodirujući pupčanik, beba se umiruje, pa tako danas vidite i igračke za bebe u obliku hobotnice, jedne vrste imitacije pupčanika. Na samom početku razvoja prisutne su igre koje su u odnosu roditelj-beba. To su sve one aktivnosti koje roditelji spontano već rade, instinktivno igrajući se sa bebom i to je vrlo kvalitetno provedeno vreme. Na primer, kad se igramo sakrivalica, sa pelenama bebe, pa se beba smeje jer joj je zanimljivo i nama je tada još lepše. To je važno jer igra priprema bebu za odvajanje od roditelja, učeći bebu da nešto može da nestane iz vidokruga i da se vrati, a kasnije da je nešto tu iako ga beba ne vidi. Igra bi trebalo da bude sigurna zona za bebu i razvoj njene mašte, a aktivira i hormon sreće – navodi Jasmina Mihnjak.

A šta se još usvaja kroz igru? Funkcije igre su, kaže Biljana Grbović, mnogobrojne.

– Počnimo samo od igara zamišljanja, kad se deca stavljaju u ulogu vaspitačice, učiteljice… Tad su deca autoriteti i na taj način razvijaju vrlo bitne organizacione sposobnosti, što mnogi roditelji ne uočavaju. Svaka igra ima tok, emociju, pokretačku energiju, postoje uloge i razvijaju se socijalne veštine među drugarima, ukoliko je igra u društvu. To su vrlo bitne aktivnosti, a još ukoliko se odvijaju u idealnoj sredini za dete, u prirodi, benefiti su maksimalni – navodi Biljana Grbović.

Zapravo, bilo koja sredina može da bude odlična za igru, ukoliko je dete slobodno. Odlične lokacije su i sela, ali naravno i gradske sredine, a još bolje je ukoliko nema roditelja.

– Dete koje se nije naigralo je ozbiljno zakinuto dete. Lepo detinjstvo je detinjstvo koje ima mnogo spontane, slobodne igre, ne zavisi od broja igračaka, već koliko je isključena tehnologija i koliko dete ima slobodnog vremena, naravno, i da je igra u kontinuitetu. Roditelji nekad očekuju da se dete igra pola sata nakon vrtića, pre ručka, da to bude u skladu sa njihovim slobodnim vremenom, ali stvari tako ne funkcionišu. Dete se ne može igrati u kratkim intervalima od pola sata ili sat vremena. Igra je ozbiljna stvar – dodaje naša sagovornica iz udruženja roditelja „Matica”.

Psiholog i urednica roditeljskog portala „Bebac” Jasmina Mihnjak smatra da se o slobodnoj igri ne govori dovoljno. Takođe, misli da nije od tolikog značaja upoređivati igre „nekad i sad”.

– Nekad se igralo lastiža, deca su se penjala na drvo. Međutim, te igre nisu ništa bolje od današnjih, a nastale su spontano, kao i brojne igre nakon tih. Normalno je da se s vremenom menjaju i igre i da se prilagođavaju savremenim potrebama, pa tako danas ne postoji potreba da se deci plasiraju igre iz prošlih vremena. Mnogo je bolje pustiti decu da osmisle svoje igre – smatra Mihnjak.

Roditelji danas mogu da upadnu u vrlo nezgodnu situaciju – više igračaka znači i bolje detinjstvo, srećnije dete i bolje roditelje.

To je vrlo kompleksna zamka za roditelje koji traže način da usreće dete, a vide neverovatnu sreću u licu kad god dete dobije novu igračku. Međutim, sa brojem igračaka nikako ne treba preterivati i „kupovati” sreću, napominje Mihnjak za 021.rs.

– Moramo jako da vodimo računa o razvojnoj fazi u kojoj je dete. Postoji period kad deca počnu da se porede s drugima i uvek će tuđe biti lepše i bolje – to znaju najbolje roditelji koji imaju više dece. Često su interesantnije igračke od brata, sestre ili drugara, pa je tad dobar trenutak da deci objasnimo da je okej što njihovi drugari nešto imaju, ali da i ona imaju svoje igračke. Tad treba da uče da vrednuju ono što imaju umesto da teže onome što nemaju. Tačno je da danas mnogo gomilamo igračke, a i standard se povećao u smislu da imamo više mogućnosti da kupujemo i preplavljeni smo izborom igračaka. Pažnja bi, u suštini, trebalo da bude posvećena jednoj igrački u datom trenutku i zato je problematično kad, na primer, Deda Mraz donese paket igračaka i prestimuliše mališane – kaže urednica portala Bebac.

Kako zaključuje, trebalo bi dete naučiti i da ne može da dobije baš sve što poželi, u trenutku u kom to želi.

U nastavku poslušajte radijsku emisiju u produkciji „Radija 021” o igri. Nastavite da pratite serijal „Vodič za odrastanje” jer vam donosimo još zanimljivih tema.

Emisije su premijerno na Radiju 021 četvrtkom od 16.25, subotom od 10 h, a onlajn ih uvek možete slušati u ovom formatu.

 

Vodič za odrastanje: Zbog čega se ide u vrtić i zašto su vaspitačice važne (AUDIO) >>