Srbija, nažalost, još uvek kuburi sa zaostalim balkanskim mentalitetom koji je teret i mnogim današnjim roditeljima, koji su odrasli učeći da je normalno da dete dobije batine ili da ga „život ne mazi”.
Istina je da se stvari u svetu menjaju. Nova saznanja kažu da je potrebno menjati stare navike i u tom smislu je čak i Srbija potpisnica najbitnijeg i obavezujućeg dokumenta na ovu temu – Međunarodne konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta. Ali, o zvaničnim aktima uzalud je govoriti ako se ne uđe u suštinu dečjih prava, što je tema u novom Vodiču za odrastanje koji realizuje novosadski portal 021.rs.
Na Međunarodni dan deteta, 20. novembar, o dečjim pravima razgovarali su s pokrajinskim zaštitnikom građana za prava deteta, pravnikom Milanom Dakićem.
Foto: Freepik
Na pitanje 021.rs šta je suština prava deteta, Dakić kaže da je to kombinacija svih potreba koje dete ima, a koje su sada aktuelnije nego ikad.
– Mi poslednjih godina živimo u svojevrsnoj krizi ljudskih prava uopšte, pa i prava deteta. Ali, moramo priznati da je jedan od razloga za to i nedovoljno dobar način predstavljanja građanima, pre svega roditeljima, pa čak i pojedinim profesionalcima koji rade sa decom i za decu u ustanovama obrazovnog sistema, socijalne zaštite, zdravstvenog sistema. Naročito na to ukazuje aktuelna situacija sa pandemijom – kada se tvrdi da „nije vreme da govorimo o pravima kao kojekakvoj ekskluzivi ili luksuzu”. U osnovi prava deteta leže potrebe deteta – one su koncipirane tako da su univerzalne, važe za sve – kaže Dakić.
Kao primer navodi predstavljanje dece sa smetnjama u razvoju kao dece sa posebnim potrebama, što je pogrešno, jer potrebe ove dece nisu ništa drugačije od ostalih.
– Govorimo o osnovnim životnim potrebama za pristupom zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, sigurnošću, jedinstveno pravo deteta na igru, i već tu smo u domenu grupe prava koje su i koncipirana u Međunarodnoj konvenciji, a to je princip prava na život, opstanak i razvoj. Imamo dečiju potrebu da budu tretirana jednako, što je u domenu diskriminacije, opet jednog od četiri osnovna principa. Značajno je i pravo deteta da se pita, da saopštava mišljenja i da mu se pridaje dužna pažnja, a to predstavlja pravo na participaju. Deca na taj način stiču samopouzdanje, svesni su da su značajni u ovom društvu i na taj način se od samog početka stvaraju uslovi za njihov pravilan razvoj – pojašnjava sagovornik portala 021.rs.
Na koji način se ova prava krše – kada i ko ih krši?
Prava deteta se širom sveta krše na svakom koraku i Srbija tu nije nikakav izuzetak. Bilo da je reč o nasilju u porodici ili nedostupnosti osnovnih potreba, deca nikako nisu zaštićena. Kako kaže sagovornik, situacije u koje roditelji dovode decu često nisu nimalo dobre za njih i navodi čest primer u praksi.
– Imamo obračune roditelja pred sudovima – uvek na štetu svoje dece. Tu su i situacije kad roditelji nužno ne žele da naude deci, već se bez osećaja odgovornosti i svesti obraćaju medijima i zlonamerni mediji neke situacije zloupotrebljavaju. Mi u Ombudsmanu smo svedoci nekih vrlo teških slučajeva kršenja prava deteta, kao što je seksualno zlostavljanje – imali smo slučaj da se dete, očigledno svesno, pitalo da li je njegov slučaj stigao do medija. Nekada su i reakcije čitave javnosti monstruozne. Setite se slučaja deteta koje je ubilo psa, udarivši ga letvom. Javnost je reagovala tako da i dan-danas imate na internetu peticiju u kojoj se kaže da „to derište mora da se kazni” i do danas je potpisalo 15.000 ljudi. To dete ima višestruke smetnje i poremećaje u razvoju, razvedene roditelje, to je veoma teška situacija i simptom njegovog preteškog života. To dete je svesno da postoji ta peticija – navodi Milan Dakić iz Pokrajinskog zaštitnika građana – Ombudsmana.
Foto: Freepik
Možda ponekad kažete sebi da ste i vi imali detinjstvo koje nije bilo ni blizu idealnom, ali vam ništa ne nedostaje i sad ste funkcionalna, odrasla osoba. Međutim, to da nema idealnog niko ne spori i negde, naročito kod nas, nije najrealnije očekivati blagostanje. Ali, to nije nikakav izgovor da svojoj deci ne pružimo bolje detinjstvo i budućnost jer to i zaslužuju – barem bi svaki dobar roditelj to trebalo da shvata i želi. Milan Dakić je upitan da li uskraćivanje prava u detinjstvu može da nanese veliku štetu u budućnosti, kad postanemo odrasli ljudi, naučeni na jako loše standarde ponašanja.
– Prava deteta zapravo predstavljaju standard, minimum nivoa koji treba da bude ostvaren radi pravilnog psihofizičkog razvoja deteta. Priznata naučna dostignuća nesumnjivo kod odraslih ukazuju na posledice grubih kršenja njihovih prava u detinjstvu. Tu možemo govoriti o principu zabrane telesnog kažnjavanja dece, koji je nažalost u ovoj našoj sredini čak i poželjno i nailazimo na ono: pa i tebe su tukli roditelji, pa šta ti fali? To je veoma pogrešno. Nauka je dokazala da su promene na korteksu čoveka koji je bio telesno kažnjavan kao dete gotovo jednake promenama kakva deca doživljavaju prilikom gubitka roditelja ili prisustvovanja užasima rata. Deca smatraju da ona treba da budu kažnjena i da roditelji žele da ih povrede, pa razmislite kako to utiče na psihu – pojašnjava sagovornik.
Najčešće pitanje koje postavljaju oni koji ne razumeju dečja prava je: gde su im obaveze? Sagovornik iz pokrajinskog zaštitnika građana kaže da je potpuno pogrešno u relaciju staviti ljudska prava i obaveze.
– Mi ovde ne govorimo o nekoj kupoprodaji, gde se ugovorom nešto prodaje i kupuje, jer ljudska prava i prava deteta se ne dobijaju već stiču samim rođenjem i neodvojivi su deo ljudske prirode. Ne može uživanje ljudskog prava da bude uslovljeno izvršenjem obaveze nosioca prava. Ako dete ne skloni igračke, da li ćete mu ukinuti igru? Učeći da ima prava, dete istovremeno uči da ta prava imaju ograničenje i da ona isto tako pripadaju drugima, a na taj način razvijaju osećaj odgovornosti i poštovanja prava drugih pojedinaca i društva. Ako ćemo govoriti o nekoj relaciji, mnogo je pravilnije govoriti o odgovornosti i načinu kako da deca steknu odgovornost – zaključuje Milan Dakić.
Emisiju u produkciji Radija 021 o pravima deteta možete da poslušate u celosti u nastavku.
Komentari (0)