One koje su bez posla duže od godinu i po – ne mogu da računaju ni na dinar naknade, dok žene koje primaju naknadu za slučaj nezaposlenosti, nastavljaju da primaju tu naknadu i za vreme porodiljskog odstustva, kaže za sajt „Poslovi infostud” Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije „Centar za demokratiju”.
– Prema poslednjim objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku (Demografska statistika) u 2019. godini bilo je 24.375 majki koje u trenutku rađanja deteta nisu imale zaposlenje (13.745 nezaposlenih i 10.630 neaktivnih). To znači da je svaka treća žena koja je rodila dete u 2019. godini bila bez posla – objašnjava Sarita Bradaš.
Foto: Freepik
Ni pristojno, ni dostojanstveno
Iako su, kako ističe, izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom omogućile nezaposlenima da ostvare pravo na naknadu po osnovu rođenja i nege deteta, najveći broj nezaposlenih porodilja neće dobiti ovu naknadu.
– Razlog je što naknadu po osnovu rođenja i nege deteta mogu da ostvare nezaposlene žene koje su u prethodnih 18 meseci imale prihode na koje su plaćeni doprinosi, ali je uslov da u momentu rođenja deteta nisu ostvarila pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti. Dakle, sve nezaposlene porodilje koje su u tom statusu duže od 18 meseci nemaju pravo na naknadu, dok nezaposlene koje primaju novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti nastavljaju da primaju tu naknadu za vreme porodiljskog odnosno odsustva za vreme nege deteta – objašnjava Bradaš.
Kako navodi, naknada koju će dobiti nezaposlene koje su imale „sreću” da rade kraće od godinu dana ne može da se nazove ni pristojnom, ni dostojanstvenom.
– Zamislimo dve porodilje koje su imale platu od 40.000 dinara od kojih je jedna radila 11 meseci, a druga pet meseci. Prva će primati naknadu od 29.094 dinara, a druga 13.225 dinara – objašnjava Bradaš.
Jovana Ružičić, osnivačica „Centra za mame”, ističe da je situacija u kojoj su nezaposlene majke u Srbiji višestruko teška. Jedina podrška i pomoć je, navodi – ona koju dobijaju i sve druge majke, bez obzira na radni status.
– To je roditeljski dodatak, koji država isplaćuje za svaku prvu, drugu, treću i četvrtu rođenu bebu u porodici – navodi Ružičić.
Osim ako opština u kojoj živi nezaposlena porodilja ima neki poseban, dodatni program, a i tada je najčešće reč o jednokratnoj isplati, pomenuti roditeljski dodatak je jedino na šta, po mišljenju Jovane Ružičić, nezaposlene porodilje u Srbiji mogu da računaju.
Kakve su mogućnosti
– Vrlo je malo programa za nezaposlene majke. Jednokratna isplata nije nešto što suštinski može da pokrije trošak porodice duže od mesec, dva dana. Nezaposlene majke su ugrožene jer, prvo – nemaju sredstava, a drugo – jer u tom periodu kada imaju dete od nekoliko meseci, ne mogu da traže posao. Jednostavno, nemate kome da ostavite bebu dok ne napuni bar 11 meseci, da bi mogla da ide u jaslice. Tih prvih godinu dana detetovog života ove mame ne mogu da urade ništa da promene svoju finansijsku situaciju. Posle toga bi mogle, ali je dostupnost i ponuda part time poslova i fleksibilnog radnog vremena u Srbiji vrlo ograničena – kaže Jovana Ružičić.
Zakon u Srbiji omogućava različite fleksibilne uslove zapošljavanja, koji podrazumevaju da se ne radi puno radno vreme, ali, po mišljenju Jovane Ružičić, većina poslodavaca u Srbiji smatra da treba da ima radnike na puno radno vreme.
– Te žene, ako uspeju da upišu dete u jaslice i pronađu posao, mogu da računaju samo na puno radno vreme. To ih, opet, stavlja u nezgodnu situaciju kada je dete bolesno, za vreme adaptacije na vrtić i sl., te imaju nove izazove – objašnjava ona.
Foto: Freepik
Začarani krug
Ovde treba napomenuti i svojevrsni začarani krug.
– Ako je žena nezaposlena, ima značajno manje šanse da upiše dete u jaslice, jer prednost imaju zaposleni roditelji. Ako ne upiše dete u vrtić, ona ne može da traži posao; u vrtić se deca primaju jednom ili dva puta godišnje. To znači da ona ne može da traži posao u februaru, jer bi joj dete pošlo u vrtić tek u septembru. Osim toga, ove žene su u veoma nezgodnoj situaciji prilikom razgovora za posao. Upravo one najčešće odgovaraju na pitanja: kako vam je dete, je l vam radi muž, živite li u svom stanu, imate li majku i svekrvu… – naglašava sagovornica sajta „Poslovi infostud”.
I Sarita Bradaš ističe da su žene na tržištu rada Srbije, a naročito mlade žene, u daleko nepovoljnijem položaju nego muškarci: manje ih je među zaposlenima, više među nezaposlenima i neaktivnima.
– Niska tražnja za radom ima veće posledice na žene nego na muškarce, poslodavac će pre ponuditi posao muškarcu nego ženi što potvrđuju podaci iz poslednjeg istraživanja o diskriminaciji na tržištu rada Poverenice za ravnopravnost i zaštitu od diskriminacije. Diskriminatorna ponašanja percipiraju jednako poslodavci, zaposleni i nezaposleni, pa se sa tvrdnjom da se „žene ne primaju u radni odnos zbog sumnje da ne mogu da usklade radne i porodične obaveze” slaže osam od deset anketiranih, a sa tvrdnjom „ženama se na razgovoru za posao postavlja pitanje o rađanju, deci i planiranju porodice” slaže 96 odsto poslodavaca, 87 odsto zaposlenih i 91 odsto nezaposlenih.
Ima li rešenja
Rešenja za izlaz iz ove situacije ipak ima, smatra Jovana Ružičić.
– Na prvom mestu treba omogućiti da se u vrtić upišu sva deca koju roditelji žele da prijave. Jer, nezaposlene majke će duže ostati nezaposlene ako ne mogu decu da upišu u vrtić. Drugo, treba omogućiti smanjivanje poreza i doprinosa koji se plaćaju na platu svih mama koje se zapošljavaju posle porodiljskog, ili se vraćaju sa porodiljskog na svoje poslove. Ovi nameti treba da budu niži tokom godinu dana, što će omogućiti poslodavcu konkretne uštede, nezaposlenim mamama posao, a onim zaposlenim sigurnost da neće biti otpuštene kada se na svoj posao vrate. Dakle, posle vrtića najvažnije je poreska stimulacija poslodavaca kako bi im se isplatilo da zaposle mamu malog deteta – objašnjava Jovana Ružičić.
Pored ova dva osnovna uslova, kako smatra sagovornica, neophodno je da na sve načine, svaki dan, promovišemo rodnu ravnopravnost.
– Da dete nije samo mamino, već je i tatino. Da mame nisu jedine koje moraju apsolutno sve da rade. I četvrto – treba uvesti pravilo da ista pozicija u firmi nosi i istu platu, bez obzira da li na njoj radi muškarac ili žena – zaključuje Jovana Ružičić.
Izvor: Poslovi infostud
Komentari (0)