Najavljeni vikend posmatranja ptica privukao je veliki broj roditelja sa decom, ali i novinare koji su u okviru manifestacije krenuli sa učesnicima na izlet i posmatranje ptica.
Evo kakve utiske donosi naša novinarska ekipa.
Subota i nedelja. Nije ni hladno, ali ni previše toplo. Možemo reći – idealno vreme za pravu avanturu. Sedamo u kombi i krećemo u obilazak. Prijavili smo se na manifestaciju Birdwatch 2016.
Prva destinacija – Karapandža
Mesto smešteno u Gonjem Podunavlju, a pod pokroviteljstvom Vojvodina šume. Destinacija kao stvorena za posmatranje ptica. Od vazduha, zelenila, vrste drveća, do načina na koji je uređena. Prostor je oivičen ogradom kako bi se zaštitile najugroženije vrste, a ceo ambijent je osmišljen tako da odgovara prirodnom staništu.
Bele i crne rode prava su atrakcija.
Iako nismo imali prilike da ih fotografišemo, uspeli smo da naučimo nešto zanimljivo i o njima.
Na primer, crna roda je vrsta koja se svake godine sve manje vraća u Srbiju. Zaštitari veruju da je jedan od razloga taj što ih lovokradice streljaju najčešće u toku seobe.
Interesantno je i da je crna roda i više nego nespretan graditelj. Njihova gnezda su u većini slučajeva na bočnim granama. Konstrukcija gnezda je klimava, ali je zato unutrašnjost gnezda veoma čista.
Zanimljiv je i podatak da se parovi, kada se upoznaju, ostaju zajedno do kraja života.
Pored ptica upoznali smo se i sa drugim stanovnicima prirode.
Bogomoljki je bilo veoma drago što nas vidi, pa je zbog toga odlučila da nam ispozira pred fotoaparatom.
Zanimljiva je i žaba Crvenotrbi mukač. Ona je poznata po svojim crvenim i narandžastim tufnama. Kada se uplaši, pretvara se da je mrtva. A kako bi sebe zaštitila, pušta otrov koji se nalazi na dnu njenog stomaka. Interesantno je da u toku puštanja otrova menja boju i time gubi svoje šare. S vremenom se šare vrate.
Žaba se pretvara da je mrtva.
Oni koji vole insekte, žele da ih proučavaju, ili da u školama imaju pristup različitim vrstama kako bi đacima pomogli da lakše uče, uvek mogu da naprave
Hotel za insekte.
Hotel za insekte se pravi na jednostavan način. Mešanjem različitih materijala, vrsta drveta, cigli, pa čak i stiropora napravićete idealan smeštaj malim stvorenjima.
Nakon Karapandže, zahvaljujući vodičima iz Vojvodina šume, otišli smo u Apatin, gde nas je sačekao brodić i poveo na krstarenje Dunavom.
Naravno, videli smo patke, labudove, galebove… Ali smo se dotakli i teme koja je otvorila novo pitanje – Ko je od nas zaista ekološki svestan?
U većini slučajeva, mi kao građani, krivimo državu zbog nedovoljno dobro uređenog okruženja, zbog smeća koje se nalazi oko nas, zbog životinja koje svakodnevno izumiru… Ali se ne pitamo, zbog koga se to dešava?
Zašto isti taj građanin prekrije oči kada vidi da neko tamo puca po njivama na prepelicu ili lovi dabrove pored reka. I to sve pod parolom: “Treba mi da preživim”.
Na roditeljima je veliki zadatak!
Zašto roditelji ne uče decu kako da brinu o okruženju, već im pokazuju primerom da je u redu ostaviti smeće pokraj puta?
Koliko je samo i onih „ljubitelja” prirode koji idu da kampuju, ali nakon kampovanja ostave limenke piva iza sebe?
Nakon nekoliko sati krstarenja i razgovora, završili smo sa turom koju smo započeli. Naučili smo mnogo.
A kao poruku vam prenosimo izjavu Milana Ružića, predsednika Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije: „Država neće postati ekološki svesna dokle god građani koji žive u njoj tako ne počnu da razmišljaju”.
Zbog toga je važno da roditelji vode decu u prirodu i da im svojim primerom pokažu kako se brinuti o okruženju!
Komentari (0)