U današnje vreme brojne porodice suočavaju se s različitim neugodnim situacijama kao što su razvodi, različite zavisnost, nesnalaženje u vaspitanju dece, agresivno ponašanje,depresije i druge psihičke ili fizičke poteškoce. Ako se zapitamo koji faktori mogu doprineti tome da neka porodica bude nesrećna sigurno cemo ih se setiti mnogo. No, znamo li koji su faktori važni u izgradnji srećne, zadovoljne i stabilne porodice?
To pitanje su postavila i dva americka istraživača, Džon De Frejn i Nik Stinet, koji su odlučili da prikupe podatke od 3.000 porodica koje su okarakterisane kao jake odnosno čiji su članovi bili zadovoljni svojim brakom i odnosom koji imaju s decom. Iz prikupljenih podataka izvojilo se šest karakteristika koje u najvećoj meri doprinose tome da porodica bude sreca i stabilna.
Predanost porodice
Kada članovi porodice sa zadovoljstvom ulažu vreme i energiju da bi imali što bolje i što zdravije odnose u porodici te stavljaju svoju porodicu na prvo mesto može se reći da su predani svojoj porodici. U takvim porodicama svakom je članu važna dobrobit i sreća ostalih članova porodice. Iako je za očekivati da ce neka druga područja života (npr.posao) oduzimati puno dragocenog vremena, energije i fokusiranosti roditelja na porodicu, ipak je moguće ostati predan. Naime, članovi stabilnih porodica ne očekuju savršenstvo od ostalih članova domaćinstva vec ih prihvataju takvima kakvi jesu. Prihvataju i svoje zadatke i odgovornosti te funkcionišu kao tim. Takođe, smatraju kako su vlastita osecanja, ali i ona drugih članova porodice važna, ali su svesni da se osećanja menjaju (npr.naljutimo se na nekoga pa se odljutimo, netko nas rastuži pa mu oprostimo) tako da je predanost tih porodica konstantna i nezavisna od trenutnih osećanja.
Zajedničko provođenje vremena
Članovi snažnih porodica provode puno vremena zajedno. Ipak, osim koliciče provedenog vremena važno je da to vreme bude kvalitetno provedeno tako da, ukoliko i nemaju puno vremena, da ono vreme koje imaju provedu fokusirani jedni na druge uživajuci u zajedničkim aktivnostima. Mogu zajedno nešto da rade, da se igraju, pohadaju radionice ili da neke slobodne aktivnosti, zajednički planiraju, naprimer zajednicki obrok.
Cene jedni druge
Osećaj da smo cenjeni od neke druge osobe potreban je svima. U komunikaciji snažnih porodica ne koristi se sarkazam već se daju iskreni komentari usmereni na pozitivne stvari kod svakog člana porodice. Jako je važno uočavati, istaknuti i ceniti pozitivna ponašanja ili osobine ostalih članova porodice. Potrebno je pokazati da se njihova ljubaznost, vrednost, dobrota, trud, hrabrost i ostali uočeni kvaliteti ne podrazumijevaju, vec bi trebalo da ih cenimo i da smo im zbog toga zahvalni. Zahvaliti nekome za nešto lepo što je učinio ili iskazao zaista nije teško, a drugoj strani će puno značiti te ce poboljšati i učvrstiti vaš odnos.
Dobra komunikacija stvara osećaj prihvatanja, smanjuje frustracije zbog nesporazuma te umanjuje mogucnost porodičnih kriza. Važno je imati na umu da nije dobro pretpostavljati koje je značenje nečega što nam je rečeno. Puno bolje je proveriti jesmo li dobro shvatili, a zato ćemo tražiti da nam se pojasni. Stabilne porodice shvataju da se dobra koumunikacija ne javlja sama od sebe već da je treba uvežbati, a to zahteva uloženo vreme i strpljenje. Takođe,da bi komunikacija bila efikasna potrebno je da se svako u porodici oseća dovoljno slobodno da izražava ne samo svoje misli,ideje i mišljenja, nego i svoja osećanja – naravno, na konstruktivan način.
Duhovna ispunjenost
Duhovnost se u ovom smislu odnosi na naš brižni deo koji daje ljubav i saoseća s drugima. Za neke porodice to je vezano za zajedničko pripadanje nekoj religijskoj zajednici, a za neke se duhovnost manifestuje kroz brigu za druge ili življenje prema visoko moralnom zakonu. Stabilne porodice svakodnevno izražavaju i daju svoju duhovnu dimenziju. Te porodice uvežbavaju ono što nalaže njihov sistem vrednosti.
Nošenje s kriznim situacijama
I stabilne porodice nailaze na brojne probleme i izazove. Za razliku od slabih i nestabilnih koje se neretko i rapadnu kada naiđu na neku veću krizu, stabilne pronalaze načine kako da krizu zajedno savladaju. Naime, zajedništvo koje vlada u tim porodicama u trenutcima krize postaje još istaknutije što porodicu čini još otpornijom. Dakle, krize mogu poljuljati snažne porodice, ali se one od toga ipak oporave i zajednički nastavljaju dalje. Važno je naglasiti da se ove karakteristike u porodicama nisu javile same od sebe već su, učesnici istakli da je bilo potrebno uložiti trud u njihovo razvijanje te da su se one pojavile kao rezultat posvećene pažnje i uvežbavanja.
Komentari (0)