Šta god da nam se dešava, koliko god da nam je teško, na kakvoj god da se prekretnici nalazimo, najčešće se ustručavamo da zatražimo psihološku podršku, jer je ona i dalje veliki tabu u našem društvu. Stručnjaci, međutim, stalno napominju da je ona izuzetno važna i u nekom trenutku sigurno potrebna svakome od nas. Izbor srednje škole i fakulteta su prelomni momenti u životu i baš tada nam je potrebno da ojačamo samopouzdanje, dobijemo pomoć, imamo vetar u leđa… Neophodna nam je – psihološka podrška. Jer, ukoliko ona izostane, lako može da se dogodi da čak i znanje kojim baratamo ostane nevidljivo.
Vođeni tim saznanjem, stručni tim psihologa, psihoterapeuta i psiholoških savetnika je pokrenuo projekat “Sa problemima na ti”, u okviru kojeg mladima pružaju, osim karijerne, i besplatnu psihološku podršku. Koordinatorke projekta – master kliničke psihologije Zorica Mihailović, psihoterapeut Marijana Radulović, psiholozi Irena Brkić, Ivana Bjeletić i Desanka Đorđević, za “Život plus”, objašnjavaju zbog čega je važno da se mladi psihološki podrže i osnaže u trenutku kada biraju svoje zanimanje.
.jpg)
Foto: Pixabay
Njihov cilj je da osveste i umanje emocionalne probleme mladih, osposobe ih za adekvatan izbor i samostalno donošenje odluke o budućem školovanju i zanimanju, unaprede njihove životne i socijalne veštine i razbiju im predrasude u vezi sa traženjem stručne psihološke pomoći. A, sve to čine individualnim savetovanjima i radionicama koje organizuju.
“Vežbaju” se komunikativnost i emocije
– Psihološko savetovanje je oblik podrške koju pružaju stručnjaci. Ono podrazumeva pružanje pomoći i oslonca mladima u rešavanju emocionalnih, socijalnih i porodičnih problema, razvoj individualnih potencijala i unapređivanje životnih veština. Pošto je ova vrsta podrške, za razliku od psihoterapije, ograničena na nekoliko susreta, fokus je na konkretnom problemu i njegovom saniranju – objašnjavaju sagovornice.
Sa druge strane, psihoedukativne radionice predstavljaju rad u grupi od 20 učesnika. Na svakom susretu obrađuje se različita tema – komunikacija, asertivnost, razrešavanje konflikata, identitet, međuljudski odnosi, emocije… U pitanju je interaktivan rad, gde su mladi uključeni u diskusiju, dele svoja iskustva, preispituju svoje stavove i vežbaju značajne životne veštine.
– Na društvenim mrežama redovno obaveštavamo mlade o temama radionica koje održavamo, tako da mogu da se uključe na vreme – kažu savetnice.
Interesantno je da su među prijavljenima za savetovanje oko 90 odsto devojke, dok je na psihoedukativnim radionicama u njihovom centru 25 odsto momaka. Primećuje se da je mnogo ravnopravniji polni bilans kada se radionice organizuju u školama.
Foto: Pixabay
Devojčice su više zainteresovane
– Što se tiče podrške, učesnicima se pruža psihološko savetovanje i informisanje o drugim vrstama podrške (psihoterapija, psihoedukativni programi). Ukoliko se proceni da su problemi kompleksniji, mladima se preporučuje i odlazak kod psihijatra – navode sagovornice.
U okviru mini-istraživanja, stručnjaci koji rade na projektu “Sa problemima na ti”, saznali su da je među korisnicima psihološkog savetovanja dominantan problem – depresivno raspoloženje (69%). Na drugom mestu su anksioznost (65,5%), a zatim slede: nedostatak samopouzdanja (62%), problemi u školi – učenje, izostanci (55%), problemi u odnosima sa porodicom (45%), u odnosima sa vršnjacima (35%) i u partnerskim odnosima (10%).
– Slika je malo drugačija kada se analiziraju podaci dobijeni sa psihoedukativnih radionica. Problem koji u ovom slučaju dominira među učesnicima je nedostatak samopouzdanja (68,6%), a potom dolaze anksioznost (57%), depresivnost (54%), problemi u odnosu sa porodicom (43%), sa vršnjacima (37%), u vezi sa školskim obavezama (28,6%). Ostalih ozbiljnijih problema je imalo 23 odsto učesnika, a 17 odsto je navelo da ih muče partnerski odnosi – otkrivaju stručnjaci.
Savetovanja i deo radionica se odvija u prostoru njihovog centra u Beogradu, a drugi deo radionica organizuje se u školama.
Foto: Pixabay
I STUDENTI TRAŽE POMOĆ
Koliko mladih je do sada prošlo kroz radionice i kog su uzrasta?
– Najviše učesnika svih aktivnosti je do sada imalo 17 ili 18 godina, mada se prijavljuju i mlađi. U psihoedukativnim radionicama je učestvovalo 125 učenika, u individualnom psihološkom 59. Ono što je zanimljivo jeste da su za psihoedukativne radionice izuzetno zainteresovani i studenti, uprkos tome što svuda piše da su ciljna grupa mladi 14-19 godina. To svedoči o izuzetnoj potrebi i nedostatku takvih sadržaja za populaciju do 30 godina. Studenti su bolje informisani, proaktivniji su i lakše traže podršku, tako da bi ih trebalo uključiti u narednoj fazi projekta – kažu naše sagovornice.
SAT VREMENA SAVETOVANJA
Koliko traje jedna radionica?
– Individualno savetovanje traje sat vremena, a psihoedukativne radionice tri sata i vođene su u paru. Sa mladima je do sada održano 59 sati individualnog psihološkog savetovanja, ukupno 117 sati individualnog rada i deset psihoedukativnih radionica po tri sata.
Izvor: Novosti.rs
Komentari (0)