Za vantelesnu oplodnju o trošku osiguranja trenutno je spremno 536 žena. Očekuje se da će one proći program do sredine sledeće godine.
Za još oko 1.500 žena koje su vođene na listama čekanja u dve državne klinike u Beogradu i jednoj u Novom Sadu, tek treba da se utvrdi da li, pored opštih uslova, ispunjavaju i medicinske kriterijume za vantelesnu oplodnju.
Vođenje lista čekanja od proširivanja ovog programa i na šest privatnih ginekoloških bolnica preuzeo je Republički zavod za zdravstveno osiguranje.
On je anketirao žene koje su završile svu neophodnu dijagnostiku na osnovu koje su stručne komisije ustanovile da ispunjavaju sve medicinske kriterijume za vantelesnu oplodnju.
Od 536 anketiranih žena, njih 230 se izjasnilo za postupak u privatnim klinikama, a 200 za državne bolnice. Od ostalih se još čeka odgovor.
Vođenjem lista čekanja i upućivanjem pacijentkinja u “ruke” RZZO donekle je smanjen prostor za manipulaciju i odvlačenje pacijentkinja iz državnih u privatne bolnice.
Ali, kao i u drugim granama medicine, i ovde je očigledan sukob interesa. Jer u većini privatnih klinika koje su ušle u program vantelesne oplodnje o trošku osiguranja rade isti lekari koji primaju pacijentkinje sa liste u državnim bolnicama.
Iako je uslov za privatnike bio da imaju svu potrebnu opremu za kompletan program vantelesne oplodnje i svoj stalni stručni kadar, na ovaj drugi kriterijum je, izgleda, “gledano kroz prste”.
Tako se dogodilo da od šest privatnika, sa kojim je posle tendera potpisan ugovor, samo dva – Specijalna bolnica “Beograd” i Ginekološka bolnica “Ivanović” – imaju svoje lekare za program vantelesne oplodnje, i “ne mame” pacijente “zvučnim konsultantima” iz državnog zdravstva.
– Naš interes je bio da što pre skratimo liste čekanja za postupak vantelesne oplodnje i zato smo u ovaj program uključili i privatnike – kaže Svetlana Vukajlović, direktor RZZO, na pitanje kako se dogodilo da se vantelesna oplodnja o trošku osiguranja u privatnim bolnicama uglavnom poveri, opet, lekarima iz državnog zdravstva.
– Nema prostora za zloupotrebe i masovno preusmeravanje pacijentkinja u privatnu lekarsku praksu, jer RZZO vodi liste i usmerava pacijentkinje. Prvo ćemo, naravno, popunjavati kapacitete državnih bolnica, a žene koje one ne mogu da prime upućivaćemo kod privatnika.
U Specijalnoj bolnici “Beograd” program vodi prof dr Slobodan Radulović, koji je pre više od dve decenije uradio prvu vantelesnu oplodnju u Srbiji, a u bolnici “Ivanović” – dr Gordana Ivanović.
Ostale četiri privatne bolnice koje su ušle u program vantelesne oplodnje o trošku države angažuju lekare iz državnog zdravstva.
Program prošlo 1.000 žena
Od početka programa vantelesne oplodnje o trošku osiguranja, u jesen 2007. godine, program je prošlo oko 1.000 žena. Lekari kažu da je uspešnost bila oko 30 odsto, a najbolji rezultati postignuti su na ginekologiji u Novom Sadu.
Jedan postupak vantelesne oplodnje košta kasu zdravstvenog osiguranja od 270.00 do 290.000 dinara, zavisno od toga koja se od tri metode primenjuje.
Komentari (0)