Susretu sa njim najviše se raduju deca, ali ima i odraslih koji ne žele da propuste da barem jednom u životu upoznaju Deda Mraza. Oni koji ne mogu da stignu do Finske, odlučuju se da mu pošalju pismo, u kome iznose svoje želje.
Pismo na kome je samo pisalo “Babo Natale” uspelo je da stigne na svoje odredište u Finsku, kao i mnoga druga pisana na raznim jezicima: “Pere Noël et ses lutins, Planete des reves” (Franuska), “Deda Mraz, 96 930 Artički Krug, Finska” (Srbija), “Santa, Santa’s Grotto, North Pole, Lapland” (Britanija), “Santa !!! North Pole, Finland” (SAD).
Oni koji su imali više sreće uspeli su da upoznaju Deda Mraza u njegovom selu, u blizini Arktičkog kruga.
“Ja verujem u Deda Mraza pomalo u svom srcu”, rekli su Akihiko Asao i njegova supruga Ćihiro (30) koji su da bi upoznali Deda Mraza došli iz Jamanašija, nedaleko do Tokija.
“On je stvaran, mi verujemo u njega”, uzviknuli su Dino Taričioti (28) i njegova supruga Federika Paljija (29), koji su došli iz Rima samo da bi ga videli i uverili se kako je on predivan.
 Ono što veoma iznenađuje jeste da veliki broj odraslih bez dece dolazi u Finsku da upozna Deda Mraza. Ljubaznom čiki u crvenom odelu nije važno da li su mu u posetu došla mala ili velika deca!  |
“Kada imate godina koliko ja imam, a imam preko 400, svi su vam deca”, izjavio je Deada Mraz za AFP.
Najmlađi posetioci, naravno, najviše veruju.Petogodišnji Havi iz Vinarosa u Španiji objasnio je Deda Mrazu sedeći mu u kirlu šta tačno želi da dobije na poklon za Božić, dok se šetogodišnji Dimitri, prevazilazeći strah, raspitivao da li su svi pokloni spremni. Na karti u Deda Mrazovoj kancelariji ubeležena su neka od najdaljih mesta iz kojih su njegovi posetioci došli, uključujući Severnu Koreju, Mozambik, ostrva u Pacifiku.
Kao i svake godine Deda Mraz će napustiti Rovaniemi 24. decembra i najpre posetiti decu u Skandinaviji, a potom i 2,5 milijardi domova širom sveta.
Kako bi na vreme dostavio sve poklone u studiji inženjersko-konsultantske kompanije Sveko navodi se da će Deda Mrazovi irvasi morati da trče brzinom od 5.800 kilometara u sekundi, a da će on imati svega 34 mikrosekunde da se spusti kroz svaki dimnjak i ostavi poklone. Nemoguće, kažu cinici i objašnjavaju da bi natovarene Deda Mrazove sanke koje putuju supersoničnom brzinom naišle na takav otpor vazduha da bi se zapalile i nestale gotovo momentalno.
“Ali ja se koristim trikom: Imam vremensku mašinu”, rekao je Deda Mraz iz Rovaniemija.
Kako je nastala legenda o Deda Mrazu?
U mašti sve dece sveta, pa i odraslih koji su mladi u srcu, Deda Mraz je dobroćudni dedica, duge sede brade, s naočarima na vrhu nosa, povećeg okruglog stomaka, uvek veseo, obučen u crvene haljine opšivene belim krznom.
Deda Mraz seda u svoje leteće sanke koje vuče devet irvasa čiji je predvodnik Rudolf crvenog nosa koji osvetljava put u mrkloj noći. Deda Mraz leti od kuće do kuće, u koje ulazi kroz odžak i ostavlja deci poklone u čarapama. Legenda kaže da je Deda Mraz oduvek živeo na krajnjem severu Finske. Njegov dom je u Laponiji, najvećoj i najmanje nastanjenoj finskoj provinciji. Početkom 1950-ih grupa promućurnih Finaca došla je na ideju da se podigne selo Deda Mraza.
Ideja je postala stvarnost zahvaljujući finskoj pošti. Deca iz svih krajeva sveta slala su pisma Deda Mrazu u Finsku, Norvešku, Švedsku, Kanadu, čak i Eskimima na Grenlandu, ali nikada nisu dobijala odgovor. Onda je finska pošta otvorila malu ispostavu na polarnom krugu, a učenice koje su tu radile počele su da odgovaraju na pisma upućena Deda Mrazu.
| Deda Mraz je od 1985. do danas primio 11,1 milion pisama. |
Legenda je rođena, a Finska je postala jedina prava postojbina Deda Mraza. U danima pred Božić na aerodrom Deda Mraza sleti i po 400 čarter aviona sa 70.000 posetilaca. Oni dolaze iz svih krajeva sveta da bi videli Deda Mraza i razgovarali s njim. Turistička industrija zvana Deda Mraz obezbeđuje danas posao stotinama Laponaca i ostvaruje godišnji profit od 500 miliona evra. .
Pročitajte još:
Pustite decu da veruju u Deda Mraza >>
Zašto kitimo jelku? >>
Komentari (0)