Šana Svan profesorka ekološke medicine i javnog zdravlja govorila je za Gardijen o uticaju hemikalija iz plastike na plodnost.
Foto: Freepik
Ona od 2017. godine dokumentuje i proučava trendove plodnosti na Zapadu sa posebnim akcentom na broj spermatozoida koji je, kako tvrdi, skoro pa prepolovljen u poslednjih 40 godina. Ona je u svom intervjuu objašnjavala zašto dolazi do krize reproduktivnog zdravlja i navodi da, iako postoje i drugi faktori, poput odloženog rađanja ili načina života, do krize reproduktivnog zdravlja može doći i zbog uticaja hemikalija na organizam. „Ne kažem da drugi faktori nisu uključeni u to. Ali kažem da hemikalije igraju glavnu uzročnu ulogu. Teško je koristiti tu reč, „uzrok”, ali imamo niz dokaza. Imamo mehanizme, studije na životinjama i višestruke studije na ljudima”, navela je profesorka Svan.
Prema dokazima koje su skupili istraživanjem vidi se da pored poznatih uzorka smanjenu plodnosti, poput godina žene, utvrđeno je da poslednjih godina one nisu bile jedini uzrok manjoj plodnosti. „To sugeriše da nešto osim starenja i odloženog rađanja deteta utiče na plodnost. Štaviše, postoje ubedljivi dokazi da rizik od pobačaja raste među ženama svih starosnih grupa.”, navodi profesorka za Gardijen.
Foto: Freepik
Koje hemikalije najviše utiču na reproduktivno zdravlje?
Kako objašnjava profesorka najopasnije su one hemikalije koje mogu ometati ili oponašati hormone – poput testosterona i estrogena – koji su vrlo bitni za zatrudnjivanje. Oni mogu da nateraju telo da pomisli da ima dovoljno određenog hormona i da ne treba više da proizvodi, tako da proizvodnja istih opada.
Ftalati – koji se koriste za izradu plastike predstavljaju veliki problem. Ljudi su njima prvenstveno izloženi kroz hrani jer se ista pakuje u plastiku. Ftalati snižavaju testosteron i utiču na plodnost tako što smanjuju broj spermatozoida. Oni ne utiču samo na muškarce, već i na žene tako što smanju libido, ali i povećavaju rizik od ranog puberteta, prevremenog otkazivanja jajnika, pobačaja i prevremenog porođaja.
Foto: Freepik
Bisfenol A (BPA) – se koristi da plastika bude čvršća,ali se nalazi i na računima, konzervama, itd. On imitira estrogen i povećava rizik od neplodnosti. Pored uticaja na žene on utiče i na mušku plodnost jer utiče na kvalitet sperme, dovodi do veće stope erektilne disfunkcije i takođe smanjuje libido.
Pored toga što utiču na teškoće pri zatrudnjivanju hemikalije u našem organizmu mogu uticati i na razvoj fetusa koji se formira. Ovo je posebno osetljivo jer je period organogeneze najosetljiviji deo u razvoju bebe.
Šta je anogenitalna udaljenost i zašto je to važno?
To je udaljenost od anusa do genitalija i obično je ona veća kod muškaraca nego kod žena. Ova udaljenost je pokazatelj kolikom je uticaju muških polnih hormona dete bilo tokom ranog razvoja u toku trudnoće. AGU je toliko važna, navodi profesorka, da se njenim merenjem može ustanoviti da li će novorođenče u budućnosti imati problema sa plodnošću. Anogenitalna udaljenost je vrlo važan marker reproduktivnog zdravlja, kao i endokrinih poremećaja – kraći AGU kod muškaraca i duži AGD kod žena ukazuju na manji reproduktivni uspeh.
Ove tvrdnje prvo su ustanovljene kod životinja, a potom i istraživanja kod trudnica. „U jednom istraživanju smo analizirali urin trudnica sa ftalatima, a potom smo merili AGU njihovih beba i dece. Pronašli smo tačno ono što je pronađeno kod glodara – a to je ftalatni sindrom. Zatim smo uradio istraživanje i kod muškaraca u dvadesetim godinama – rezultati su potvrđivali tvrdnje – pokazali smo da što je AGU kraći, to je niži broj spermatozoida.
Foto: Freepik
Preti nam reproduktivna kriza
Analize koje su radili profesorka Šana Svan i njene kolege govore da je opadanje vidno. To smo analizirali od 2017. godine, a istraživanja predviđaju da će do 2045. godine srednji broj spermatozoida biti nula. Ovo su za sada još uvek spekulacije, ali sve više parametara ukazuje da će tako biti. Kako navodi profesorka to znači da će sve veći broj parova u budućnosti možda morati da koristi potpomognutu oplodnju kako bi došli do potomstva.
Foto: Freepik
Šta treba da radimo da bismo smanjili izloženost?
Kako bi se sprečila ova kriza trebalo bi regulisati upotrebu ovih hemikalija u proizvodnji, kao i navoditi njihovu upotrebu na deklaracijama. U meri u kojoj je to moguće, jedite neprerađenu hranu, jer bi to trebalo da smanji izlaganje plastici. Za ličnu negu koristite što jednostavnije proizvode i pokušajte da izbegnete one koji su mirisni – ftalati se dodaju da miris opstane u proizvodu.
Uzroci steriliteta kod muškaraca i žena
Pročitaj opširnije
Uzroci steriliteta kod muškaraca i žena
Komentari (0)