Vaspitanje dece: Ugledajmo se na Japance

Evo nekoliko bitnih stvari koje oni rade…

U Japanu, dete dobija pohvalu od svojih roditelja onda kada u nešto uloži ozbiljan trud, ne zato što nešto zna ili ume. I ovo ohrabrenje i pohvala zbog upornosti, čak i ako se dete muči i ne postiže savršen rezultat, čini da oni onda rade još predanije i upornije da bi postigli cilj.

Pokušajte sledeći put kad vaše dete bude radilo domaći zadatak.

Strašno su male šanse da ćete videti neko dete u Japanu kako se valja po supermarketu. Od malih nogu, maltene od rođenja, velika se pažnja posvećuje tome da deca nauče da poštuju starije i da razmišljaju o tome kako njihovo ponašanje utiče na druge ljude. To se postiže prvenstveno učenjem po modelu. Moraju videti roditelje koji poštuju druge ljude da bi i sami pokazali poštovanje.

U Japanu nije ništa neobično videti decu od šest ili sedam godina kako pešače do škole – sama. Više od 98% japanske dece u školu odlazi pešaka, kaže SZO.

U Japanu za disciplinu kažu ‘shitsuke‘. Najgrublji prevod ove reči bio bi odgoj, vaspitanje. Taj posao poveren je uglavnom mamama i njih ćete jako retko čuti da viču na decu. Umesto toga, detetu će mirno reći da razmisli o posledicama toga što radi. Što bi mogao da bude dobar roditeljski savet za neki sledeći put kada dete odbije večeru ili otme igračku mlađem bratu.

Japanci praktikuju takozvano povezujuće roditeljstvo, ali ne vole da javno iskazuju nežnost prema deci.

Mame bukvalno svuda idu sa svojim bebama, noseći ih u nosiljkama, čak i kad voze bicikl. Na ovaj način oni deci radije pokazuju ljubav, nego zagrljajima i poljupcima. Oni najčešće spavaju sa svojom decom daleko nakon predškolskih dana.

Japanske mame su, za razliku od većine modernih mama širom sveta, strašno posvećene pripremi zdravih obroka za decu. Jako im je važno da njihova deca ne jedu industrijsku hranu u školi, pa im nije problem ni da ustanu mnogo pre svih ostalih kako bi deci pripremile zdrav ručak. One idu toliko daleko da čak planiraju obroke tako da izgledaju lepo i šareno, pa paze da kombinacija boja u kutiji za ručak detetu bude primamvljiva pa da pojede sve.

Od najranijeg uzrasta Japanci uče decu da budu nezavisna i sigurna u sebe. Zbog toga japanski roditelji očekuju od dece da im pomažu u kući od malena. A sigurno ste već čuli da se od njih i u školi očekuje da uvek sklone iza sebe i da nikako ne ostavljaju nered. Ako mogu Japanci, što ne bismo mogli i mi?