Vaspitačica savetuje: Evo kako olakšati adaptaciju na vrtić

Vaspitačica Renata Zurković odgovara roditeljima na pitanja kako da adaptacija prođe što bezbolnije.

Ona svoje dugogodišnje iskustvo bezrezervno deli sa malim novosađanima u okviru Renatićkinog kutaka u okviru kog pruža edukaciju deci pred polazak u školu.

Mama Nataša postavila je pitanje koje je u vezi sa adaptacijom njenog sina na vrtić.

” Nas sin je sa dve i po godine krenuo u vrtić i prvih sedam dana je sve bilo idealno. Dete bi utrčalo unutra bez pozdrava i svi su bili oduševljeni detetom i kako se adaptirao. Mađutim, posle sedam dana kada je ostao na spavanju zvali su me posle pola sata jer povraćao od plača. Sutradan ist ” izložila je ona svoju situaciju i dodala da dete sada odbija vrtić i traži izgovore da ide.

Vaspitačica Renata Zurković je na ovaj komentar na Bebac Fejsbuk stranici dala detaljan odgovor.

”Ja vas razumem i znam da vam nije lako da se izborite sa ovakvom situacijom. Mišljenja sam da započetu adaptaciju ne treba prekidati (sem iz opravdanih razloga), jer se tako detetu šalje pogrešna poruka,da ako dete dovoljno jako plače i „pravi scene”, ne mora da ide u vrtić. A verujte mi ponovna adaptacija je uglavnom mnogo, mnogo teža i duže traje. Deca u tom slučaju po mom mišljenju, bespotrebno više pate. Možda će vam biti jasnije ako vam kažem, da postoje i tri osnovna tipa adaptacije:

Laka – traje od 10-15 dana, gde veselo dete, može postati plačljivo, a jeno dete može odbijati hranu. Srednja – traje mesec dana, dete uporno odbija da ide u vrtić, a promene njegovog ponašanja ne jenjavaju. U ovom tipu adaptacije dete može imati problem sa spavanjem ili može biti agresivnije. Teška- vrlo je retka i traje nekoliko meseci, ali tada je potrebna stručna podrška psihologa, pedagoga, vaspitača i roditelja.

Tako da mislim da vaše dete ipak spada u prvu grupu. Zato budite optimistični, dete to oseća. Ne sme da oseti vašu zabrinutost, strah, nepoverenje… U svakom slučaju, uvek se možete obratiti vašem vaspitaču ili vaspitačima, koji će vam biti od velike pomoći i pružiti vam podršku u ovom periodu ” napisala je ona.

Slično potanje postavila je i mama Violeta koja je opisala ponašanje svog sina starog 17 meseci prilikom adaptacije.

”Problem je nepestano plakanje. On jede u vrtiću, zna i da uzme igračku kao da bi se igrao, ali ne prestaje da plače” … Kako da mu pomognem, šta ja mogu da uradim? ” pitala je zabrinuta mama.

Renata je ovom odgovoru posvetila značajan deo svog vremena i dala je savete koji bi pomogli mama Violeti.

” Vaš stav je najvažniji u ovom periodu adaptacije. Već sam to predhodno pominjala. Budite pozitivni i optimistični pri odvođenju deteta u vrtić, dete to oseti. Bez izliva vaših emocija, straha, bojazni, nesigurnosti, brige, ponavljam – dete to oseti. Ne zadržavajte se previše na vratima sobe kada ga ostavljate. Ako vaspitači dozvoljavaju (ja uvek jesam) da ponese omiljenu igračku sa kojom spava, voli da se igra,… ) u tom nekom prvom periodu, kako bi osetio sigurnost. Pitanja o detetu, postavljajte kada dođete po dete. Kada ga odvedete iz vrtića, gledajte da bar nekih pola sata kvalitetno provedete vreme samo vas dvoje (ako je porodica višečlana). Ako nije, posvetite mu pola sata kvalitetno provedenog vremena koje će biti kao neka rutina posle vrtića ”  napisala je ona.

Mama je u okviru naše stranice potražila odgovor na pitanje na koji način je najprihvatljivije reagovati prilikom odvajanja kada dete plače dok traje adaptacija?

” Najprihvatljiviji način kod adaptacije i za dete i za vas, jeste taj da se što manje zadržavate na vratima sobe. Ustanite pola sata/ sat ranije „izgnjavite” se, izljubite, izmazite se kod kuće, u krevetu… Onog momenta kada dete dovedete u vrtić, bukvalno ga presvucite, preobujte i uvedite u sobu uz pozdrav: „Mama ide na posao, kada završim dolazim po tebe!” Što se manje budete zadržavali na vratima sobe, manje ćete stresirati dete, a vama će biti lakše. Dete mora da oseti prvo, da vi imate poverenja u vrtić i vaspitače. Da imate potpuno poverenje u mesto na kome ga ostavljate. Deca često reaguje na novu situaciju, emocijom koju poznaju, a to je manifestacija plakanja, inaćenja,…itd. Nemojte da dozvolite da u ovom periodu dete oseti vašu uznemirenost, brigu, strepnju, strah. Pokušajte da ujutro kada vodite dete u vrtić budete vedri, pozitivni i nasmejani. Sve što vas zanima o vašem detetu – informacije, tražite od vaspitača kada dođete po dete. I ono najvažnije, budite optimistični i dosledni! Uspeh je zagarantovan, verujte mi‚ ” napisala je vaspitačica Renata Zurković iz Novog Sada.