Agencija za lekove i medicinska sredstva nedavno je odobrila Fajzerovu vakcinu protiv koronavirusa za decu stariju od 12 godina. Kina je dozvolila vakcinu Sinofarm za decu stariju od 3 godine, a druge kompanije (Fajzer i Moderna) uveliko rade ispitavanja svojih cepiva i za bebe starije od šest meseci.
Foto: Freepik
Ipak, mnogi roditelji, ali i trudnice i mame koje doje i dalje imaju dilemu oko nekih pitanja u vezi sa vakcinacijom. U razgovoru za RTS, direktorka Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut” Verica Jovanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti UKCS Goran Stevanović i Pavle Zelić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije dali su odgovore na pet najčešćih pitanja iz ove populacije.
Fajzer/Bajontekova vakcina preporučuje se deci starijoj od 12 godina, uz saglasnost roditelja, kod izabranog pedijatra. Ko od njih bi trebalo obavezno da je primi?
Direktorka „Batuta” Verica Jovanović kaže da sledi izmena i preporuka stručno-metodološkog uputstva, gde će se pedijatrima savetovati da u proces vakcinacije kao preporučenu imunizaciju uključe i vakcinaciju protiv kovida za uzrast dece od 12 do 15 godina.
– Deca sa retkim bolestima, gojazna, koja imaju visok krvni pritisak, bolesti pluća i maligne bolesti, najverovatnije će biti prioriteti jer imaju povećan rizik od obolevanja. Kovid je prilično agresivan, ne bira i može dati komplikacije – naglašava Jovanovićeva.
Struka vakcinu preporučuje trudnicama, a majkama koje doje?
Verica Jovanović ponavlja da trudnice, a svakako i dojilje, mogu da prime vakcinu.
– Naročito, kada govorimo o mladim majkama koje doje, preporuke se već nalaze u Stručno-metodološkom uputstvu, tako da su svi stručnjaci, i ginekolozi i lekari opšte prakse, upoznati da je preporuka svakako već u primeni, da sve dojilje mogu da prime vakcinu – dodaje Jovanovićeva.
Kako naglašava, nema bojazni da će se bilo kakve neočekivane reakcije javiti niti kod majke, niti kod deteta.
– Naš cilj je da se zaštite pre širenje infekcije, obolevanja, jer su majke tada umorne, njihov imunitet je dodatno oslabljen, i preporučuje se da se vakcinišu bez ikakvog rizika – zaključuje direktorka „Batuta”.
Foto: Freepik
U toku je sezona krpelja. Da li bi oboleli od lajmske bolesti trebalo da se vakcinišu?
Direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti UKCS Goran Stevanović kaže da akutno stanje bolesti i terapija antibioticima traju tri nedelje. Čim se ta terapija završi, apsolutno važi sve kao i za sve druge građane koji nemaju to stanje, ukazuje Stevanović.
A ko zaista ne bi trebalo da se vakciniše?
Pavle Zelić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije napominje da jedina prava kontraindikacija jeste preosetljivost na neki od sastojaka vakcine.
– Kontraindikaciju predstavljaju teške anafilaktičke reakcije u prethodnoj istoriji bolesti. Zato je neophodno da se te osobe konsultuju i sa alergologom pre nego što prime vakcinu i zato svi kada primimo vakcinu na licu mesta sačekamo da li će se desiti neka reakcija – kaže Zelić.
Prema njegovim rečima, ljudi sa teškim alergijskim reakcijama jesu kategorija koja zahteva poseban oprez, ali nisu ni njima isključene vakcine.
– Akutna pogoršanja hroničnih bolesti su druga mnogo veća kategorija stanovništva, koji zbog nekih stanja: epilepsije, dijabetesa, teških srčanih insuficijencija i drugih teških bolesti koje dugo traju, ali su došle u akutno stanje, ne treba da prime vakcinu, ali je mogu odložiti i primiti kasnije – ukazuje Zelić.
Iskustva iz zemlja u kojima je stanovništvo masovno vakcinisano pokazuju da su u bolnici uglavnom nevakcinisani. Da li je tako i kod nas?
Goran Stevanović naglašava da vakcina ne štiti od razboljevanja, ona štiti od teških kliničkih formi i u krajnjem slučaju od smrtnih ishoda.
– To je pokazano i u našem kliničkom iskustvu, jer najveći broj pacijenata koji su bili vakcinisani, pa se inficirali virusom korona, ima vrlo blage ili umereno teške kliničke slike – kaže Stevanović.
S druge strane, poručuje da je normalno da ima i težih slučajeva i da će biti i onih koji će, nažalost, preminuti i pored vakcinacije.
– To su osobe koje su u ekstremno visokom riziku, koje čak ni vakcinacija ne može u potpunosti da zaštiti, a tu je uloga svih nas ostalih koji ne spadamo u visokorizične kategorije – da se i mi vakcinišemo i stvorimo još jedan sloj zaštite oko naših najosetljivijih sugrađana i da time zaštitimo jedni druge – zaključuje Stevanović.
Izvor: rts.rs
Komentari (0)