Foto:

Uzroci muške neplodnosti

Izvor: Bebac.com
Jedan od čestih uzroka neplodnosti je oligospermija. To je smanjen broj spermatozoida – ispod 20 miliona u mililitru sperme. 
Često je udružena sa ostalim defektima u spermogramu, a najčešće su to astenospermija, nekrospermija, piospermija… U svim slučajevima oligospermije, dijagnoza može sa sigurnošću da se postavi tek posle pregleda nekoliko uzoraka sperme, jer i kod bolesnika koji su dokazano plodni postoje izražene varijacije u broju spermatozoida, pišu Novosti. 
Pošto se utvrdi da se zaista radi o oligospermiji, istražuje se njen mogući uzrok. 
Uzroci oligospermije su mnogobrojni, a mogu biti poznati i nepoznati. 
Od poznatih uzroka najčešći su varikokela (proširenje vena testisa), hormonski poremećaji, genito-urinarne infekcije, seksualno prenosive bolesti, preležane virusne infekcije (zauške), urođeni sindromi udruženi sa oštećenjem spermatogenog epitela, febrilna stanja, tumori hipofize i testisa, anabolički preparati, uticaj toksina iz okoline i drugi. Bolesnici sa tumorima testisa ili limfomima u više od 60 odsto slučajeva imaju oligospermiju. 
Nekada je uzrok nepoznat i to je idiopatska oligospermija. Kod ovakvih bolesnika obično je normalan fizički nalaz pri pregledu, ili postoji manji do umereni stepen redukcije u veličini testisa. 
Faktori rizika za nastanak oligospermije su brojni. Od internističkih oboljenja to mogu da budu infektivna oboljenja praćena visokom temperaturom, sistemske bolesti, dijabetes, maligne bolesti, genetska oboljenja (cistična fibroza, Klineferter sindrom). 
Među hirurškim oboljenjima i operacijama „rizični” su: orhidopeksija, herniografija, trauma i torzija testisa, operacije u karlici, retroperitoneumu, krvnih sudova, bešike i prostate. Važan podatak je da li u porodičnoj anamnezi postoje kriptorhizam, Klineferter sindrom, hipospadije, druge nasledne bolesti, i da li pacijent upotrebljava lekove kao što su: nitrofurantoin, cimetidin, sulfasalazin, spironolakton, alfa blokatore. 
Značajan faktori rizika za nastanak oligospermije su i upotreba alkohola, duvana, kokaina, marihuane, anaboličkih steroida, ali i neki faktori sredine kao što su: izloženost zračenju i toploti, rad u industriji boja i lakova, pesticidi, teški metali. 
Pacijenti sa oligospermijom se leče u zavisnosti od uzroka. Hormonske i hromozomske analize su neophodne samo u slučajevima kada je broj spermatozoida u mililitru sperme manji od pet miliona. 
Kod svih ostalih, prvo treba isključiti proširenje testikularnih vena. Ukoliko postoji hirurški izlečiv uzrok onda se bolesnik operiše. Kriptorhizam, takođe, može biti uzrok oligospermije, naročito ukoliko je jednostran. Neophodna je korekcija ovog poremećaja bilo spuštanjem testisa u skrotum, ili odstranjivanjem nespuštenog testisa. 
Manji broj pacijenata ima dijagnozu hipogonadotropnog hipogonadizma, kada je smanjeno lučenje luteinizirajućeg hormona (LH) i folikulostimulirajućeg hormona (FSH). Kao rezultat ovog smanjenog lučenja hipofiznih hormona dolazi do smanjenja testosterona i spermatogeneze. 
Uzroci hipogonadotropnog hipogonadizma mogu biti urođeni ili stečeni. Kalmanov sindrom ili idiopatski hipogonadotropni hipogonadizam su najčešći urođeni uzroci. Stečeni uzroci su tumori, infekcije, infiltrativne i autoimune bolesti. 
Kod ovakvih bolesnika je obavezno isključivanje koincidentalne pituitarne deficijencije i odgovarajuće radiološko ispitivanje pre započinjanja terapije zbog infertiliteta. Prolaktin sekretujući tumori mogu se hirurški lečiti ili dopaminskim agonistima ili kombinovano. Najčešće prepisivan lek u terapiji ovih bolesnika je humani horionski gonadotropin (hCG). 
Nažalost, kod velikog broja pacijenata sa oligospermijom, uzrok ovog poremećaja nije poznat (idiopatska oligospermija). Njih bi trebalo posavetovati o mogućoj empirijskoj terapiji, ili o asistiranim reproduktivnim tehnikama kao što su intrauterina inseminacija (IUI) ili „in vitro” fertilizacija (IVF), odnosno vantelesna oplodnja. 
Apstinencija pre pregleda
Pregled semena se radi posle četiri dana apstinencije, u roku od 30 minuta od ejakulacije.
Minimalni adekvatni standard za spermogram je:
– Volumen: 1.5 do 5 ml.
– Koncentracija: > 20 miliona
– Pokretljivost: > 50 odsto
– Progresivno pokretno: 2
– Morfologija: > 30 osto normalnih formi

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa
Jedan od čestih uzroka neplodnosti je oligospermija. To je smanjen broj spermatozoida – ispod 20 miliona u mililitru sperme. 
Često je udružena sa ostalim defektima u spermogramu, a najčešće su to astenospermija, nekrospermija, piospermija… U svim slučajevima oligospermije, dijagnoza može sa sigurnošću da se postavi tek posle pregleda nekoliko uzoraka sperme, jer i kod bolesnika koji su dokazano plodni postoje izražene varijacije u broju spermatozoida, pišu Novosti. 
Pošto se utvrdi da se zaista radi o oligospermiji, istražuje se njen mogući uzrok. 
Uzroci oligospermije su mnogobrojni, a mogu biti poznati i nepoznati. 
Od poznatih uzroka najčešći su varikokela (proširenje vena testisa), hormonski poremećaji, genito-urinarne infekcije, seksualno prenosive bolesti, preležane virusne infekcije (zauške), urođeni sindromi udruženi sa oštećenjem spermatogenog epitela, febrilna stanja, tumori hipofize i testisa, anabolički preparati, uticaj toksina iz okoline i drugi. Bolesnici sa tumorima testisa ili limfomima u više od 60 odsto slučajeva imaju oligospermiju. 
Nekada je uzrok nepoznat i to je idiopatska oligospermija. Kod ovakvih bolesnika obično je normalan fizički nalaz pri pregledu, ili postoji manji do umereni stepen redukcije u veličini testisa. 
Faktori rizika za nastanak oligospermije su brojni. Od internističkih oboljenja to mogu da budu infektivna oboljenja praćena visokom temperaturom, sistemske bolesti, dijabetes, maligne bolesti, genetska oboljenja (cistična fibroza, Klineferter sindrom). 
Među hirurškim oboljenjima i operacijama „rizični” su: orhidopeksija, herniografija, trauma i torzija testisa, operacije u karlici, retroperitoneumu, krvnih sudova, bešike i prostate. Važan podatak je da li u porodičnoj anamnezi postoje kriptorhizam, Klineferter sindrom, hipospadije, druge nasledne bolesti, i da li pacijent upotrebljava lekove kao što su: nitrofurantoin, cimetidin, sulfasalazin, spironolakton, alfa blokatore. 
Značajan faktori rizika za nastanak oligospermije su i upotreba alkohola, duvana, kokaina, marihuane, anaboličkih steroida, ali i neki faktori sredine kao što su: izloženost zračenju i toploti, rad u industriji boja i lakova, pesticidi, teški metali. 
Pacijenti sa oligospermijom se leče u zavisnosti od uzroka. Hormonske i hromozomske analize su neophodne samo u slučajevima kada je broj spermatozoida u mililitru sperme manji od pet miliona. 
Kod svih ostalih, prvo treba isključiti proširenje testikularnih vena. Ukoliko postoji hirurški izlečiv uzrok onda se bolesnik operiše. Kriptorhizam, takođe, može biti uzrok oligospermije, naročito ukoliko je jednostran. Neophodna je korekcija ovog poremećaja bilo spuštanjem testisa u skrotum, ili odstranjivanjem nespuštenog testisa. 
Manji broj pacijenata ima dijagnozu hipogonadotropnog hipogonadizma, kada je smanjeno lučenje luteinizirajućeg hormona (LH) i folikulostimulirajućeg hormona (FSH). Kao rezultat ovog smanjenog lučenja hipofiznih hormona dolazi do smanjenja testosterona i spermatogeneze. 
Uzroci hipogonadotropnog hipogonadizma mogu biti urođeni ili stečeni. Kalmanov sindrom ili idiopatski hipogonadotropni hipogonadizam su najčešći urođeni uzroci. Stečeni uzroci su tumori, infekcije, infiltrativne i autoimune bolesti. 
Kod ovakvih bolesnika je obavezno isključivanje koincidentalne pituitarne deficijencije i odgovarajuće radiološko ispitivanje pre započinjanja terapije zbog infertiliteta. Prolaktin sekretujući tumori mogu se hirurški lečiti ili dopaminskim agonistima ili kombinovano. Najčešće prepisivan lek u terapiji ovih bolesnika je humani horionski gonadotropin (hCG). 
Nažalost, kod velikog broja pacijenata sa oligospermijom, uzrok ovog poremećaja nije poznat (idiopatska oligospermija). Njih bi trebalo posavetovati o mogućoj empirijskoj terapiji, ili o asistiranim reproduktivnim tehnikama kao što su intrauterina inseminacija (IUI) ili „in vitro” fertilizacija (IVF), odnosno vantelesna oplodnja. 
Apstinencija pre pregleda
Pregled semena se radi posle četiri dana apstinencije, u roku od 30 minuta od ejakulacije.
Minimalni adekvatni standard za spermogram je:
– Volumen: 1.5 do 5 ml.
– Koncentracija: > 20 miliona
– Pokretljivost: > 50 odsto
– Progresivno pokretno: 2
– Morfologija: > 30 osto normalnih formi
Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Četvrtak, 21.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije