Pol je na medicinski uput u Srbiji, za nešto manje od tri godine otkako je ova procedura uvršćena među prava na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja, promenilo 20 ljudi, a većina “zarobljenika u tuđem telu”, njih 15 “prešli” su iz “slabijeg” u “jači” pol. Trenutno još četiri osiguranika čekaju operacije promene pola, koje bi trebalo da budu urađene do kraja ove godine.
– Za operaciju promene pola iz medicinskih razloga na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja od 2013. do danas podneto je ukupno 30 zahteva – otkriva dr Verica Lazić, direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. – Njih 20 je operisano, jedan osiguranik nije imao novca da plati participaciju za promenu pola, jedan je u međuvremenu lečenje završio o svom trošku, dva osiguranika su odustala iz medicinskih razloga, jedan zahtev je odbijen, a osim njih četvoro koji čekaju zahvate do kraja godine, jedan osiguranik iz ličnih razloga zasad još odlaže zahvat koji mu je odobren.
Samo od početka ove godine o trošku osiguranja urađeno je pet operacija promene pola, od kojih su četiri bile iz ženskog u muško. Iako se, bar na osnovu dosadašnje statistike koju vodi RFZO stiče utisak da većina ovih koji imaju problem polnog identiteta, želi da pobegne iz svog “pogrešnog”, ženskog tela, stručnjaci tvrde da je na većem uzorku broj onih koji žele da pređu u drugi pol otprilike izjednačen.
– Kod nas je od 1989. godine, kada je akademik prof. dr Savo Perović, od koga smo genitalnu hirurgiju učili dr Miroslav Đorđević i ja, uradio prvu operaciju ove vrste, pol promenilo oko 300 stanovnika Srbije. Kod nas je operisano i više od 1.000 stranaca – kaže dr Saša Milošević, urolog-hirurg, član tima za operacije promene pola i stručne komisije RFZO. – I sad ovde na promenu pola dolaze i iz najrazvijenijih zemalja. Naročito je primetan porast pacijenata iz SAD, koji se za hirurge u Srbiji odlučuju ne samo zbog toga što su te operacije ovde bar pet puta jeftinije nego u SAD, nego zato što naša genitalna hirurgija, zahvaljujući profesoru Peroviću, ima veliki ugled u svetu.
Do 2013, kada smo se izmenom Zakona o zdravstvenom osiguranju i omogućavanjem da se pol iz medicinskih razloga može promeniti o trošku osiguranja, primakli standardu prava pacijenata koji nema ni većina bogatih evropskih zemalja, ovakve zahvate plaćali su pacijenti. Osobe sa problemom polnog identiteta, koji se i zvanično svrstava u medicinski poremećaj, sad plaćaju samo participaciju.
– Promena pola iz medicinskih razloga i to žensko u muško košta 202.304,47 dinara, a iz muškog u žensko 205.469,47 dinara, a pacijenti, po Zakonu, i pravilnicima, plaćaju participaciju u visini 35 odsto cene zahvata – kaže dr Verica Lazić.
Kandidatima za promenu pola u Srbiji je omogućena skraćena procedura pripreme, koja traje oko godinu dana, i podrazumeva pre svega psihijatrijsku analizu i odluku, a zatim uključivanje endokrinologa i hormonsku terapiju. Dr Milošević, međutim, smatra da struka ne treba da podleže pritiscima pacijenata kojima se žuri da što pre promene pol.
– Hirurg je poslednji u lancu promene pola, i on, eventualno, ako nešto ne uradi dobro pacijentu može da napravi komplikacije, a najveća odgovornost u čitavom procesu je na psihijatru i ako on olako donese zaključak i pogreši, greška je ozbiljna – govori dr Milošević.
Moguće greške su glavni razlog što je stav dr Miloševića, iako je član stručne komisije koja je odobrila skraćenu proceduru, glavni razlog što se zalaže za to da sama priprema za promenu pola traje najmanje dve godine.
– Sve do operacije, proces promene pola može da se stopira – kaže on. – U SAD je recimo pacijent koji je hteo da ženski pol promeni u muški i počeo da pije hormone poželeo da, ipak, bude otac, prekinuo terapiju i postao otac.
Prema našem zakonu, pol mogu da promene samo punoletni građani, bilo da sami finansiraju operaciju, ili da se zahvat radi o trošku osiguranja, dok u Španiji, Austriji, Holandiji i Nemačkoj pol može da se promeni pre punoletstva.
“Popravni” moguć, ali nepoželjan
– Sada imamo pacijenta, čoveka našeg porekla koji živi u Nemačkoj, koji bi da vrati pol u kojem je rođen. On je muški pol promenio u ženski, a sada želi da opet bude muško. U takvom slučaju očigledna je greška psihijatra koji nije dobro procenio pacijenta. Nova operacija biće teška, a rezultati u ponovljenom, obrnutom zahvatu, nikada ne mogu biti kao kad se pol menja prvi put, ali uradiće se.
Komentari (0)