Merenje vremena prema tome kada cveće otvara svoje latice poznato je kao ”cvetni sat”. Još je švedski prirodnjak Karl Line u 18. veku zaključio da je dovoljno pogledati kroz prozor u cveće da bi se tačno znalo koliko je sati. Line je tvrdio da tačnost njegovog cvetnog sata varira samo pet minuta, a ovaj sat i danas precizno funkcioniše ukoliko u bašti ima insekata.
Različite vrste biljaka cvetove otvaraju u različito doba dana: neke ujutru između šest i 12 sati, druge od 10 do 16, a neke i od osam do 21 sat. Istina, vreme otvaranja cvetova ne zavisi isključivo od jačine svetlosti ili visine temperatura, već i da li su cvet posetili oprašivači. Biljke, otvarajući u različita vremena svoje cvetove za insekte, jedne drugima predstavljaju manju konkurenciju. Pčele popodne automatski odlaze tamo gde cvetovi još nisu oprašeni.
Pčele, bumbari
Da bi sat ”radio”, izuzetno je važno da baštu posećuju insekti. Bolje će cvetati sat koji se nalazi u bašti koja ima žbunove ili puzavice sa cvastima čiji miris privlači bubice. Takođe, cvetni sat treba oivičiti, recimo, lavandom koja lepo miriše, lako se prima i brzo razmnožava. Treba samo voditi računa da se unutar sata ne nalaze cvetnice lila boje.
Komentari (0)