Softver regulatora zabeležio je za tri godine najmanje 1000 prekršaja televizija u označavanju za koji uzrast je program. Epiloga na sudu nije bilo, što bivša članica REM-a smatra ustupkom televizijama u korist zarade od reklamiranja. REM sporove pokreće zbog drugih prekršaja i to mesecima nakon što se dogode, zbog čega je skoro polovina postupaka zastarela.
Za vreme novogodišnjih praznika, 2. januara 2013, u 10 sati ujutru TV Prva emitovala je film Sekač. Film obiluje eksplicitnim scenama ubistava – muškarac je uboo nožem ženu u grudi nakon što ju je strasno poljubio, starija osoba usmrćena je na isti način, a jednom čoveku je prerezan vrat. U gornjem desnom uglu ekrana film je bio označen kao neprikladan za mlađe od 16 godina.
Šest meseci kasnije, Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je u izveštaju program okarakterisalo kao neadekvatno označen.
Televizije često namerno spuštaju granicu uzrasta za koji je program prilagođen, naveo je REM u izveštaju, a mlađi od 16 godina su „posebno osetljiva maloletnička populacija za neprikladne sadržaje”.
Da je Prva program obeležila oznakom 18, oklonosti bi se promenile – film bi bio emitovan tek nakon ponoći, broj gledalaca bi se smanjio, kao i prihod od reklama.
.jpg)
Foto: Fotolia
Prema izveštaju REM-a, sličnim trikovima su se služile i televizije B92, Pink, Happy pa i javni servis Radio-televizija Srbije (RTS).
Zbog nepoštovanja Zakona o elektronskim medijima, odnosno Kodeksa ponašanja emitera, REM je mogao da opomene TV Prvu, privremeno joj zabrani rad ili oduzme dozvolu. Ipak, REM nije kaznio emitera, a neadekvatno obeležene filmove na pojedinim televizijama gledamo i danas.
Maja Divac, koja se godinama bavi zaštitom prava dece u medijima, kaže za CINS da i kratka izloženost nasilnim sadržajima sa TV ekrana povećava agresivno ponašanje:
“Deca prihvataju nasilje kao model ponašanja, smatraju da je to normalno i navikavaju se. Onda im mučenja, patnje, stradanja, nasilan odnos jednog čoveka prema drugom postaju normalni, smanjuje se empatija”.
REM protiv emitera može da pokrene i prekršajni postupak, inače meru koju regulator najčešće koristi.
Kako bi proverili da li isto važi u slučajevima nepoštovanja prava maloletika, Prekršajni sud u Beogradu omogućio je novinarima Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) uvid u više od 20 postupaka protiv televizija sa nacionalnom frekvencijom, rešenih u periodu od 2015. do kraja 2017. godine.
Te postupke REM je pokrenuo zbog nedozvoljenog oglašavanja, odnosno po sasvim drugom osnovu, ali su novinari otkrili da regulator ima precizne podatke i o povredama propisa koji se odnose na zaštitu maloletnika.
Naime, kada inicira sudski proces, REM sudu dostavlja monitoring za mesec u kom su se prekršaji dogodili, a iz kog se jasno vidi koji su članovi zakona kršeni i koliko puta. Uz to prilaže izveštaj sa detaljnim opisom prekršaja zbog kog pokreće postupak, često uz fotografije. Analizom su novinari CINS-a uočili da su monitoringom utvrđeni i prekršaji kojih kasnije nema u izveštajima.
Kompletan tekst pročitajte na sajtu CINS.rs >>
Autori: Dina Đorđević, Vladimir Kostić
Komentari (0)