Većina njih su u tridesetim godinama. One su učestvovale u prvom velikom eksperimentu čiji je cilj da se utvrdi da li je moguća transplantacija materice kod žena da bi mogle da rode svoju biološku decu.
Transplantacija organa poput srca, jetre i bubrega, da bi se spasao život pacijenta, praktikuje se već decenijama, a lekari sve više presađuju ruke, lica i druge delove tela kako bi se pacijentima poboljšao kvalitet života.
Transplantacija materice je prva kod koje presađeni organ treba da služi samo privremeno, odnosno onoliko koliko je potrebno da se iznese trudnoća i rodi beba.
Lekari su pre toga dva puta pokušali transplantaciju materice, jednom u Turskoj, a drugi put u Saudijskoj Arabiji, ali žene kojima su ovi organi presađeni nisu uspele da rode.
Naučnici u Velikoj Britaniji, Mađarskoj, SAD i drugim zemljama takođe planiraju slične operacije, ali ovo što su postigli švedski lekari do sada predstavlja najveći pomak u toj oblasti.
“Ovo je nova vrsta hirurgije. Mi nemamo odakle da učimo”, izjavio je dr Mats Branstrom iz Geteborga.
Branstrom, načelnik odeljenja za ginekologiju i akušerstvo na Univerzitetu u Geteborgu, vodi projekat. On i njegove kolege će sledećeg meseca rukovoditi prvom radionicom u istoriji na kojoj će učesnici moći da nauče kako se vrši transplantacija materice i uskoro planiraju da objave naučni rad o tome.
On kaže da se devet žena koje su dobile materice dobro osećaju. Mnoge od njih su već imale menstrualni ciklus šest nedelja posle transplantacije, što je prvi znak da su materice zdrave i funkcionalne.
Jedna žena je imala infekciju presađene materice, a neke su imale manje epizode odbacivanja, ali nijednoj od žena primalaca ni davaocima organa nije bila potrebna intenzivna nega posle operacije, rekao je Branstrom. Sve su puštene iz bolnice posle nekoliko dana.
Prilikom transplantacije ženama materice nisu povezane sa jajovodima, tako da ne mogu začeti prirodnim putem, ali one koje imaju svoje jajnike mogu da proizvode jajne ćelije, a nekima od njih su pre operacije uzete jajne ćelije zbog veštačke oplodnje. Njihovi embrioni su zamrznuti i lekari planiraju da ih usade u nove materice, čime će ženama biti omogućeno da rode svoju biološku decu.
Ove transplantacije su probudile nadu među ženama koje ne mogu da imaju decu zbog nepostojeće ili izvađene materice. Jedna od 4.500 devojčica rođena je sa sindromom MRKH (Mayer-Rokitansky-Küster-Hauser sindrom) kada se rađaju bez materice.
Kontroverzna strana presađivanja
Eksperti koji se bave problemom plodnosti su prepoznali projekat kao važan, ali i težak, jer se ne zna da li će transplantirane materice uspeti na svet da iznesu zdrave bebe.
Tehnika koja se koristi u Švedskoj, u kojoj se transplantira materica sa živih donora, donekle je kontroverzna. U Britaniji lekari takođe planiraju da presade matericu, ali sa kadavera.
To je urađeno i u Turskoj. Prošle godine turski doktori su objavili da je njihova pacijentkinja, posle transplantacije materice trudna. Međutim desio se pobačaj, svega dva meseca kasnije.
Dr Ričard Smit, britanski lekar koji prikuplja 500.000 funti za pet transplantacija u Britaniji, kaže da je transplantacija materice radikalna koliko i histerektomija i zahteva mnogo krvnih sudova kako bi se osigurao adekvatan dotok krvi, što povećava rizik za donora.
“Britanski lekari ne smatraju da je etički da dozvole donorima takve operacije, posebno zbog toga što se ne radi o spasavaju nečijeg života”, dodaje dr Smit.
Najveće sumnje on ima po pitanju toka i ishoda trudnoća. “Najvažnija stvar za mene jeste da beba ima pravu negu i dobije sve što treba od placente i da dotok krvi bude dovoljan”, misli Smit.
Sve žene kojima se transplantira materica moraće da uzimaju lekove koji sprečavaju odbacivanje ovog organa, a Smit kaže da podaci prikupljeni od žena koje su transplantirale bubreg pokazuju da njihove bebe nisu pod značajnijim rizikom zbog ove terapije.
Švedski doktor Brenstorm kaže da im je činjenica da su materice uzete sa živih donora omogućile da se osiguraju da je materica funkcionalna i nema nikakve probleme kao što je HPV infekcija.
Doktori koji su 2000. godine u Saudijskoj Arabiji presadili prvu matericu koristeći živu donorku morali su da odstrane matericu posle tri meseca zbog krvnog ugruška.
Branstorm se nada da će, zajedno sa kolegama, početi da prebacuje embrione u svoje pacijentkinje uskoro, najverovatnije za svega nekoliko meseci. Švedski istraživači su ranije imali uspeha u transplantaciji materica kod miševa, ovaca i babuna, ali nijedan potomak nije rođen, nakon presađivanja.
Posle maksimalno dve trudnoće, materica mora biti izvađena kako bi i žena prestala da pije lekove koji sprečavaju odbacivanje organa koji mogu da dovedu do visokog pritiska, otoka i dijabetesa i koji mogu da dovedu do određenih tipova raka.
“Ostaje da vidimo da li će ova operacija postati realna opcija ili će ostati na nivou istraživanja i eksperimenata”, rekao je dr Jakub Kalaf iz Londona.
Lisa Gimri (35), koja je rođena bez materice, misli da će mnogo žena sa MRKH sindromom biti zainteresovane za ovu operaciju, posebno ako se dokaže da je bezbedna i učinkovita.
“Da je ovo bilo moguće kada sam ja bila mlađa, bez sumnje bih bila zainteresovana”, kaže Lisa, koja sada ima dvoje usvojene dece.
Branstorm je, na kraju, upozorio da se može desiti da ove transplantacije ne rezultiraju rođenjem dece, ali je ostao optimističan po tom pitanju: “Ovo je eksperimentalna studija, može dovesti do toga da žene rode decu, ali nema garancija. Jedno je sigurno – one su dale veliki doprinos nauci.
Komentari (0)