Procenjuje se da svaka odrasla 12. osoba pati od migrena, a nesnosne glavobolje koje trpe uskoro će umesto lekovima moći da otklone pomoću flastera. Eksperimentalni flaster koji preko kože ubacuje u organizam jak lek protiv migrene „sumatriptan" u završnoj je fazi testiranja i pokazao se kao veoma uspešan.
Flaster, pod imenom „zelriks", namenjen je osobama kod kojih je migrena praćena mučninom, što je slučaj sa 55 odsto onih koji pate od ovog oboljenja. Očekuje se da kompanija „Nu pate" tokom 2010. zatraži odobrenje za puštanje „zelriksa" na tržište SAD i tako postane proizvođač prvog flastera za migrenu na tom tržištu.
Pored ove kompanije, i kompanija „MAP farmasjutikals" krajem maja izazvala je senzaciju lekom protiv migrene koji se inhalira i koji je prilikom testiranja ostvario sva četiri zacrtana cilja delovanja. Lek zvani „levadeks" doneo je tom prilikom olakšanje osobama koje su bile pod napadom migrene u roku od samo pola sata, a efekat je trajao 48 sati.
Ometa normalan život
Dr Gorica Đokić, specijalista neurologije u bolnici „Dr Laza Lazarević", objašnjava da migrene značajno smanjuju produktivnost, radnu sposobnost i kvalitet života osobe koja od nje boluje.
– Migrena je relativno težak oblik glavobolje koji se javlja u napadima u trajanju od nekoliko sati do nekoliko dana i koji je obično praćen mučninom, povraćanjem, preosetljivošću na svetlost, jak zvuk ili pokretanje tela. Mogu da je izazovu stres, fizički napor, meteorološki uslovi ili nagle promene vremena, konzumiranje određene vrste hrane, alkohola i slično.
Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, teška forma migrene je izjednačena u smislu onesposobljavanja obolelog sa akutnom psihozom, demencijom ili paraplegijom – objašnjava dr Gorica Đokić.
Prema istraživanjima u Evropskoj uniji, oko 15 odsto zaposlenih odsustvuje s posla zbog glavobolje, i to prosečno od 1.100 do 1.300 dana godišnje na hiljadu zaposlenih.
– Prema podacima Evropskog saveta za mozak, učestalost glavobolja u populaciji između 25 i 60 godina u zemljama EU i Engleskoj iznosi prosečno 51 odsto, migrene 14 odsto i hroničnih glavobolja četiri odsto. U EU ima oko 40 miliona obolelih od migrene, a direktni i indirektni troškovi lečenja iznose 27 milijardi evra godišnje – kaže dr Gorica Đokić.
Prema njenim rečima, od migrena i glavobolja značajno češće pate žene.
– Najčešća neurološka oboljenja kod žena su glavobolje, a dva najčešća oblika su migrene i tenzione glavobolje. Oko 60 odsto napada je povezano s menstrualnim ciklusom i takvi napadi obično traju dugo (nekada i više od 72 sata), veoma su jaki i slabije reaguju na terapiju – kaže Đokićeva i dodaje:
Terapiju određuje lekar
– Naročitu opasnost predstavlja migrena mladih žena koje puše i uzimaju hormonsku kontracepciju jer to značajno povećava rizik od razvoja moždanog udara. Najveću efikasnost u ublažavanju napada migrene imaju „topamaks" i „eftil", a u lečenju napada migrene „imigran" (naročito u obliku nazalnog spreja) i „zomigi relpaks" – kaže Đokićeva, i napominje da se prilikom određivanja terapije kod žena moraju uzeti u obzir sve specifičnosti organizma žene, od hormonskih do psihofizičkih, kao i drugačije socijalno funkcionisanje uslovljeno sve većim brojem stresogenih zadataka koje im nameću posao, porodica i društvo.
Simptomi migrena
Karakteristika migrenoznih glavobolja je da se pre napada u velikom broju slučajeva javlja takozvana aura. Aura je predsignal za početak migrenoznog bola i manifestuje se u vidu pojave tačke u vidnom polju, ispadom vidnog polja, poremećajem osećaja ili motorike koji je najčešće jednostran, poremećajem govora. Može da traje nekoliko minuta do najviše sat vremena. Nastaje promena raspoloženja u vidu depresije ili euforije, poremećaj koncentracije, nemir, a može da se javi i patološka glad, naročito potreba za slatkim.
Nakon aure, razvija se pulsirajuća glavobolja, ali bol može da bude i tup ili probadajući. Pri kraju napada kod nekih bolesnika dolazi do poliurije (mokrenje u većim količinama). Napad migrene uglavnom traje nekoliko sati, ali se u većini slučajeva završava tokom 24 sata.
Migrene povezane s depresijom
Brojne studije dokazale su povezanost između migrene i depresije, generalizovanog anksioznog poremećaja (GAD-a), paničnog i bipolarnog poremećaja. Osobe koje pate od migrene imaju 2,4 do 5,8 puta veću učestalost obolevanja od depresije, a osobe koje boluju od depresije 2,8 do 3,5 puta veću učestalost obolevanja od migrene u odnosu na opštu populaciju. Osobe koje boluju od migrene 3,9 do 5,3 puta češće obolevaju od anksioznog poremećaja GAD-a, oko 3,4 puta od fobija, i 3 do 3,7 puta češće od paničnog poremećaja.
Komentari (0)