Urinarne infekcije su, prema učestalosti, na drugom mestu, odmah iza respiratornih. Zbog anatomije, žene su više „na udaru”, jer imaju kraći mokraćni kanal koji je izloženiji infekciji, ali na njih nisu otporni ni muškarci. Trudnoća i menopauza povećavaju rizik, kao i seksualni odnos, nehigijena ili uzdržavanje od mokrenja.
Infekciju najčešće izazivaju crevne bakterije koje mogu lako da uđu u urinarni trakt.
Najčešće su to bakterije ešerihija koli, hlamidija i mikoplazma ali i neki virusi, gljivice i drugi paraziti takođe mogu da napadnu urinarni trakt. Simptomi koji ukazuju na ovu bolest su peckanje, otežano, učestalo i bolno mokrenje.
Može da se javi samo jedan signal bolesti ili više njih udruženo, a u zavisnosti od težine upale, mogu da se jave još i zamućenost, krv u mokraći, pritisak u donjem stomaku, povišena temperatura…
Bez obzira na to koliko simptoma ukazuje na urinarnu infekciju, najbolje je što pre potražiti savet lekara.
Ako se bolest primeti dok je još u blažem obliku, uglavnom se leči jednostavnom primenom uroloških čajeva. Nelečena infekcija može da zahvati i bubrege i da dodatno oteža bolest.
– Ako nema komplikacija, a problem predstavlja samo češće mokrenje sa minimalnim peckanjem i bez značajnijih promena u uzorku urina, pacijentima koji imaju urinarnu infekciju u terapijske svrhe preporučujemo urološke čajeve – kaže dr Nikola Kolarević, urolog KBC Zemun. – U početku savetujemo da uzimaju dva litra tečnosti, i što više čajeva. Kasnije kako se stanje poboljšava mogu da smanje tople napitke. U svakom slučaju, čajevi ne mogu da im naškode.
Ovo se preporučuje prvenstveno da bi se što više angažovali mokraćni kanali, bešika i bubrezi i da bi se infekcija brže „isprala” i izbacila iz organizma. Lečenje uglavnom traje od 7 do 10 dana.
– Ukoliko se tegobe ne smiruju, treba uraditi analizu urina i urinokulturu koje će nam pomoći u određivanju terapije – objašnjava dr Kolarević. – Ako je broj bakterija veći od 100.000, uključuju se antibiotici, a u zavisnosti od ovog broja određuje se i dužina trajanja terapije. Koliko će pacijent morati da pije antibiotike zavisi i od tegoba koje ima, kao i od činjenice da li prvi put ima urinarnu infekciju ili je posredi recidiv. Obično se kod prve infekcije antibiotici piju od pet do sedam dana, a ako je ponovljena infekcija moraju da se uzimaju nešto duže, nekada i do dve nedelje. Sedam dana po prestanku uzimanja antibiotika radi se kontrola urinokulture.
Važno je, kaže naš sagovornik, i da se uradi ultrazvuk urinarnog trakta da bi se otklonila sumnja na postojanje kamena u mokraćnim putevima. Ukoliko je on prisutan bakterije će se razmnožavati u urinarnom traktu, a to ne može da se reši antibioticima.
Kada se upala izleči i dalje treba uzimati dosta tečnosti tokom dana, jer je to jedna od najvažnijih mera prevencije urinarnih infekcija. Lekari takođe u cilju sprečavanja bolesti preporučuju i redovno pražnjenje bešike, da ne bi dolazilo do zastoja urina a samim tim i mogućnosti za razmnožavanje klica i bakterija koje su izazivači urinarnih infekcija. Važna je i pravilna higijena urogenitalne regije i pravovremeno rešavanje problema zatvora.
Pet simptoma Urinarne infekcije muškaraca uglavnom su javljaju udruženo sa uvećanom prostatom. Simptomi koji ukazuju na bolest su:
učestalo mokrenje, često noćno mokrenje, teško započinjanje mokrenja,
tanak mlaz mokraće, izrazito neprijatan miris mokraće.
Komentari (0)