Upoznajte svoju bebu

Refleks hvatanja je jedan od par refleksa sa kojima se beba rađa. Stavite prst na bebin dlan i videćete kako će ga ona, čim ga oseti, saviti prstiće i uhvatiti. štaviše, da li ste znali da je novorođenčetov hvat toliko snažan da može da izdrži celu njegovu težinu. Naučnici tvrde da je čovekova beba nasledila ovaj refleks od svojih davnih rođaka primata; instikt da se čvrsto drže za majku očigledno da je bio od velike pomoći da beba opstane u surovom svetu.

Nedavne studije pokazale su da su novorođenčetu otkucaji srca smireni kada se čvrsto drži ručicama za majku (kada joj je u naručju). Dakle, bebe su spokojne i osećaju se sigurne kada su u čvrstom kontaktu sa majkom. Kako beba raste ona zamenjuje ovaj nevoljni refleks hvatanja sa upornim instiktom da kontroliše svoje pokrete, što će vrlo brzo rezultirati držanjem kašike ili lupanjem prepunom čašom soka o tacnu stolice za hranjenje.

To je momenat kada će beba shvatiti da svojom sopstvenom rukom može da baci, zafrljači i pusti svaki predmet koji joj se nađe u ruci. Suprotno tome ona će toliko snažno držati igračku ili nešto nedozvoljeno čega se dočepala a što vi pokušavate da joj uzmete, da nećete moći da verujete odakle joj ta snaga. Svako ko pomisli da je uzimanje slatkiša od deteta lako – taj to nikad nije probao!

Novorođenče je trapavo stvorenje čiji su mišići labaviji nego kod odraslih. Kako beba raste njeni mišići se izdužuju i jačaju, ona počinje da kontroliše svoje udove i uči kako svoje telo da pokreće u željenom pravcu. Naizgled jednostavne stvari kao što je sedenje zahtevaju angažovanje i kontrolu nekoliko grupa mišića, ali i ravnotežu. Pošto je to sve jako komplikovano, beba počinje da vežba da sedi par meseci nego što to i zaista učini. Kako bi sedela bez potpore beba mora da ima jaka leđa, vratne mišiće kao i dobru izbalansiranost torza, glave i vrata.

Ako držite bebine ruke dok leži na leđima i pomažete joj da zauzme sedeću poziciju, možete da primetite kako joj se oči zablistaju kad kada snimi novi pogled na svet. Prvi korak ovog novog i fascinantnog pogleda na svet su jaki vratni mišići i izbalansirana glava. Bebu što ranije zato treba stavljati da leži na stomaku kako bi sama uzdizala gornji deo tela i izvijala leđa i grudi. Kada beba bude bila dovoljno snažna da digne grudi sa podloge – znajte da je sedenje veoma blizu. Ali iako beba ima dovoljno snage još uvek nema izbalansiranost.

Sedenje sa osloncem na raširenim rukama ispred sebe način je da beba sedi uspravno samostalno pre nego ovu tešku veštinu nauči i savlada je u potpunosti. Kad ovako nesigurno sedi, beba može da se izvrne na jednu stranu pa je dobro da je osigurate jastucima sa svake strane. Kada baš konačno počne da sedi sasvim samostalno bez pridržavanja ručicama ili oslonca sa jastucima moći će mnogo toga da uradi sasvim sama: da uzme igračke i da se igra sa njima, da gricka prsten za zube, da gleda svet oko sebe iz bolje perspektive. Uživajte u ovom bebinom stadijumu jer puzanje samo što nije.

Nisu samo bebe te koje vole da se ljuljaju, i starija deca pa čak i odrasli to vole (setite se ljuljaški, rolakostera, svih onih zezalica u luna parku, vodenog kreveta…). Bebe obožavaju ponavljanje zbog nečeg što se zove vestibularni sistem – deo mozga koji je odgovoran za ravnotežu i izbalansiranost. Kako beba raste njen vestibularni sistem postaje zreo i pomaže joj da drži dignutu glavu, ili kasnije da stoji bez da se drži nekom od roditelja za nogu.

Kada novorođenče plače neutešno, ponavljanje nekog pokreta kao što je ljuljuškanje ili cupkanje jedina je stvar koja može da je smiri. To ljuljuškanje čini se da joj skrene pažnju sa njene iznenadne tuge i pomogne joj da se smiri.

Ljuljuškanje takođe odlično uspavljuje. Ako se beba opire snu – ljuljanje je pravi način da se ona uspava.

Neki naučnici tvrde da je jedan od razloga što bebe vole da se njišu taj što im pokret njihanja pomaže da razviju osećaj balansa. Stimulišući njen vestibularni sistem njihanjem pomoćićete bebi da unapredi svoju motoriku i lakše savlada puzanje i hodanje. 

Bebe vole pažnju, osmehe, dinamiku i ljudski kontakt. Kada je odrasli ljulja u naručju beba dobija sve ovo odjednom. Naravno kada govorimo o ljuljanju mislimo na nežno njihanje i ljuljuškanje nikako na snažno i jako cimanje.

Slatki mali mekani prekrivač ili mekana plišana igračka, bez obzira šta je, deca vole da se vezuju za neke njima posebno drage stvari. Vaša beba će taj dragi predmet vući uvek sa sobom ili samo kada je vreme za dremku, ali gotovo sigurno onda kada se oseća tužno ili kad je povređena. Neke bebe čak nauče da izgovaraju ime dragog predmeta pre nego izgovore smisleno bilo koju drugu reč. 

Pitate se zašto je to tako? Kako je divno kada na kraju napornog dana uronite u mirišljavu mekanu i toplu posteljinu svog kreveta. Osećaj mira i spokoja prevlada i polako se opuštate klizeći u san. E baš tako se oseća i vaša beba kada joj date njenu specijalnu dragu stvarčicu. Sa dragom stvarčicom beba nalazi svoj mir, sigurnost i utehu.

Neki roditelji ipak brinu da takvo ponašanje razvija zavisno ponašanje, međutim istina je sasvim suprotna. Bebe koje su se vezivala za neke objekte kada odrastu lakše se snalaze u životu bez roditeljske brige. Vezivanje za stvari tipično je i za decu koja su odmalena u jaslicama – nešto drago i poznato pomaže im da preguraju sate kada nisu kod kuće.

Bez obzira kako vam se bebina draga stvar činila grozno prljava, rasturena ili dronjava, odolite iskušenju da je strpate u veš mašinu i upristojite jednim dobrim pranjem ili još gore da je zamenite istom ali novom stvarčicom. Možete samo izazvati nemire u kući jer vaša beba voli baš njen miris i udobnu dronjavost jer to je to što je čini tako posebnom.

Videli ste sigurno već hiljadu puta vašu bebu kako ručicama energično trlja okice čemu sledi jedan veliki zeev. Trljanje očiju je način da nam beba kaže da je umorna – što nam je i očigledno – ali zašto trljanje?

Kada se beba umori njene oči se takođe iscrpe. Kada trlja oči (kao što i vi trljate ili masirate bolno mesto kada se povredite), ona pokušava da ublaži bol i tenziju u mišićima očiju i kapcima. Kada se beba umori njene oči postaju i suve. Izlaganje vazduhu na duže vreme isušuje zaštitni vlažni film koji čuva jabučicu oka da se ne isušuje. Trljanje oka stimuliše suzne kanale što pomaže da se oko propisno “okupa” i da se zaštitina vlaga vrati u oko.

Pored vlaženja oka postoji još nekoliko mogućih razloga zašto bebe trljalju oke. Bebe prosto vole da dodiruju sve delove svog tela kako bi naučile kako ono reaguje. Kada zatvorite oči i trljate ih znate da možete da vidite svetlucanje i kaleidoskopske šare. Možda je vaša beba “ukapirala” da je videla sva ta fenomenalna čuda prilikom trljanja očiju i želi zato to stalno da radi fascinirana vizuelnom stimulacijom koji tom prilikom dobija. Možda čak eksperimentiše sa činjenicom šta će “videti” kada zatvori oči.

I na kraju, ali nikako najmanje važno, beba može da trlja oči ako u njima nekim slučajem nešto ima pa je iritira (kao na primer trepavica). Ako beba plače i konstantno trlja oko možda u njemu postoji nešto što je bocka kao zrno peska. Isperite oko vodom i zovite doktora.

A kako bi vi reagovali kad bi neko koga nikad pre niste videli i nemate pojma ko je, pokušao da vas digne u naručje? Ili samo da vas zagrli. Čak i beba stara svega dva ili tri meseca može da se rasplače kada neko koga do sada nikad nije imala prilike da vidi poželi da je uzme. Možda zbog nepoznatog mirisa te osobe ili jednostavno oseti nervozu te osobe koja želi da je uzme.

Kada dete u bilo kom uzrastu plače na ramenu svake nepoznate osobe to je obično zbog toga što ima formiranu jaku, zdravu vezu,  sa svojim najbližima. Ona ih razlikuje od ostalih, razvila je odnose sa njima a od stranaca jednostavno ne zna šta sve može da očekuje. Kada jednom beba bude savladala puzanje ili hodanje može da postane posebno privržena roditeljima i mušičava kada su u društvu nepoznate osobe.

Dok se neke bebe mršte, dure ili poginju glavu kad nepoznati uđe u sobu ili pokuša da ih uzme, druga pak počinju histerično da plaču sa sve krokodilskm suzama kao da preživljavaju ogroman bol. Ozbiljnost detetove reakcije zavisi od njegovog temperamenta i raspoloženja u tom trenutku, ali naučnici veruju da mobilna beba (ona koja se sama kreće bilo puzanjem bilo hodanjem) pokazuje mnogo više anksioznosti jer je uplašena novim saznanjem da je neko može razdvojiti od roditelja. Beba u tom dobu takođe razume nepromenljivost stvari – znaju da su njegovi roditelji tu negde čak i ako nisu u istoj toj prostoriji – i plaču kad ih se ostavi sa nepoznatim kao da alarmiraju gde se nalaze kako bi ih roditelji uzeli i “spasili”.

Ne vole samo bebe i odrasli itekako obožavaju da se maze i miluju! Nema ništa tako smirujuće od ljuljuškanja u stolici za ljuljanje, držanja bebe u naručju i uživanja u njenoj mekoj koži i predivnom mirisu. Ljuljanje i milovanje u majčinom naručju jednako je potrebno bebi da bi napredovala kao i njeno mleko. Dakle, zašto svi otkidaju na grljenje?

Kada se beba drži u zagrljaju, ona se oseća zaštićeno, sigurno i voljeno. Kada je pri tom i ljuljuškate ona može da oseti i čuje otkucaje vašeg srca – zvuk koji joj je tako poznat. Miris je takođe jedan od najrazvijenijih čula kod jako malih beba koje one registruju kad su kod mame u zagrljaju. Kada bebe malo odrastu i postanu mobilne (kad propuzaju ili prohodaju) može se desiti da same dođu kod mame na jedan mali zagrljaj na brzaka kao da žele da se osiguraju da nisu otpuzale predaleko. Važnost grljenja ne treba podcenjivati.

Istraživanja psihologa na rezus majmunima šezdesetih godina prošlog veka pokazala su da je primatima potrebnija potpora od hrane. Beba majmunčić stavljen je u kavez sa dve „mame“. Jedna je bila napravljena od žice i davala je mleko dok je druga bila presvučena nežnim plišem ali nije imala hranu. Suprotno očekivanjima majmunče je po ceo dan provodilo zagrljeno sa plišanom „mamom“ dok je na onu drugu dolazilo samo da bi se nahranilo.

Klasična varijanta igre skrivalica je da prekrijete lice rukama uz pitanje bebi „Gde je …(ime bebe)?“,  zadržite ih tu par sekundi i onda naglo ih sklonivši uzviknete „Evo jeee“ ili „Ku-ku“! Beba će se smejati oduševljena. Druge varijante su da se odrasli sakriva iza bebinog vidokruga (iza kreveca, vrata od sobe) i naglo se pojavi u bebinom vidokrugu.

Čemu tolika opčinjenost ovako običnoj igri?

Bebe obožavaju ovu igru iz nekoliko razloga. Prvo, ko ne bi voleo da vidi odraslog kako se glupira i smeje. Zatim, tokom igre skrivalice odrasli svu svoju pažnju poklanja detetu. Bebe  takođe obožavaju da gledaju ljudsko lice blizu svog. Ne moramo ni da napominjemo da vole smeh, koji je veliki deo ove zanimljive igre, kao i zvuk glasa mame ili tate. Element iznenađenja dovodi bebe do neverovatnog ushićenja kao i onaj momenat kada ugledaju iskrivljno u smešnu grimasu voljeno lice, ako sve to prati piskavi i povišeni zvuk – beba će  biti oduševljena.

Pored zabave igra skrivalica uči bebu o stalnosti nekih stvari, veštinu koju će beba utvrditi u uzrastu od 4 do 12 meseci. Beba tako veruje da nešto što joj nije vidljivo ipak postoji. I konačno, beba će brzo naučiti da se igra skrivalice sa vama pokrivajući sama ručicama,majicom, ili nekim prekrivačem, lice. Beba će biti presrećna kada ukapira da sama može da napravi fazon: mislio si da me nema, a ja sam ipak tu, ta-daa.

Da ste se vi nedavno spustili na svet gde vam je sve što vidite, kusite, čujete i dodirnete potpuno novo ni vama ne bi padalo na pamet da spavate. Nikako. Klinci veruju da je spavanje precenjeno. Ne samo što se opiru da odlaze na spavanje već odbijaju da zaspe (osim ako se ne nalaze u vašim rukama u opuštajućem njihanju).

Ako još uvek vaša beba ne odbija da zaspi, uskoro će. Postoje slučajevi da roditelji gotovo ne upoznaju bebu u prvih šest meseci jer ova neprestano spava –jede-spava i da onda ta ista beba kad napuni šest meseci odjednom odluli da ostane budna dve godine.

Bebe protestuju i plaču kad je vreme za spavanje jer ne žele da budu odvojene od vas. Mislite da bebe ne znaju da kad one odu na spavanje vi počnete sa ludom i uzbudljivom žurkom. šalu na stranu, bebe se plaše da ostanu same i nezaštićene i to može biti jedan od razloga zašto plaču kad ih spustite u krvetac.

Ima i onih beba koje ne mogu da zaspu ako odrasli ne leži pore njih. Kao i kod drugih primata i naša beba genetički je programirana da reaguje na negu odraslih. Ako legnete do bebe u vreme dremke ili uveče kad je vreme spavanja, primetićete da se mnogo manje opire spavanju.