U vitamine B grupe ubrajamo osam vrsta vitamina, a to su: B1, B2, B3, B5, B6, B7, B9 i B12. Reč je o esencijalnim vitaminima, što znači da ih naše telo ne može samo stvarati, nego treba pomoć. Topivi su u vodi, a izuzetno su važni za život i zdravlje. Neophodni su u metabolizmu proteina, šećera i masti u telu te služe kao koenzimi u hiljadama hemijskih procesa koji se u telu neprestano događaju iz sekunde u sekundu.
Upoznajte vitamine B kompleksa
B1 – tijamin – uključen je u brojne telesne funkcije, uključujući nervni sistem, mišićno funkcionisanje i metabolizam ugljenih hidrata, tj. njihovo pretvaranje do jednostavnog šećera, glukoze. Uosite ga u kombinaciji s vitaminima B2 i B3 za najbolje rezultate.
B2 – riboflavin – u nekim slučajevima poznat kao vitamin G. Pomaže kod loše probave i odgovoran je za disanje ćelija. Uključen je metabolizam masti, ugljenih hidrata i proteina, a jednako tako je važan i za očuvanje zdravlja kože i sluznica, rožnice oka te nervnih ovojnica.
B3 – nijacin (nikotinska kiselina) – pomaže kod loše probave, osigurava zdravlje nerava te kože. Da biste imali zdravu kožu, čelične živce i redovnu stolicu vitamin B3 je neophodan. Takođe se koristi za metabolizam ugljenih hidrata.
B5 – pantotenska kiselina – sastavni je deo koenzima A koji ima važnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i proteina pa se nalazi u gotovo svim organima. Ključna je u sintezi hormona i neurotransmitera.
B6 – pridoksin – potreban je za sintezu hormona serotonina i norepinefrina te stvaranje mijelina. Sastavni je deo koenzima A i ima važnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i proteina.
B7 – biotin – nužan je za metabolizam ugljenih hidrata, proteina, masti i aminokiselina.
B9 – folat (folna kiselina) – ima važnu ulogu u sintezi eritrocita, deljenju ćelija te je potreban za gradnju genetičkog materijala, DNK. Trudnicama se savetuje pojačan unos folne kiseline, a takođe može smanjiti rizik od srčanih bolesti (uz vitamine B6 i B12) snižavanjem nivoa nepoželjne materija u krvi pod nazivom homocistein. Nova istraživanja pokazuju da niski unos folne kiseline povećava rizik za razvoj raka dojke, posebno kod žena koje piju alkohol (redovita upotreba više od 2 čaše dnevno). No neka druga istraživanja su pak pokazala da kod nekih žena s genetskom ”podlogom” visoka količina folne kiseline čini upravo isto.
B12 – ima ključnu ulogu u stvaranju crvenih krvnih zrnaca, proteina i sintezi DNK. Za razliku od drugih vitamina telo ga može sintetisati, no kako se stvara u debelom crevu, gde se ne može apsorbovati, potrebno je unositi ga putem hrane.
Komentari (0)