Iako je većina igračaka uz koje odrastaju današnja deca kupljeno u prodavnici, ponekad se mališani najviše sećaju igračaka koje su sami stvorili, uz pomoć mame i tate.
Da cena nema uticaj na to koliko će vremena dete provesti u igranju, svedoči priča mame Milane, koja se sa svojim petogodišnjim sinom Dušanom i dalje najviše zabavlja kada zajedno prave igračke.
– Dušan je rođen 2010. godine iz blizanačke trudnoće, u 30 gestacijskoj nedelji i kao prevremeno rođeno dete imao je usporen psihomotorni razvoj. Još dok sam sa njim boravila u dečijoj bolnici, i mazila ga kroz okrugli otvor na inkubatoru, razmišljala sam o tome kako vaspitati dete za koje se sada molimo da preživi. Trudiću se da ga ne razmazim, a pitala sam se da li je to posle svega moguće – počinje svoju priču Dušanova mama, Milana.
Ona kaže da posle pet godina sve izgleda drugačije i da je shvatila gde je grešila dok je Dušan bio mali.
– Kupovali smo mu skupe igračke, sve što poželi i što smo mogli da priuštimo, a njegovo interesovanje za njima trajalo je vrlo kratko. Nisam znala kako da ga zainteresujem da se igra smisleno – kaže Milana. Umesto skupih igračaka, ovaj dečak je voleo reklame, koje su i inspirisale ovu mamu da počne sama da pravi igračke za sina.
Mama Milana počela je da pravi igračke po sinovoj želji
– Bio je naprosto opsednut bankama i robnim markama, a i sa tri godine je naučio da čita. Kuća nam je bila puna plastičnih flaša od deterdženta za suđe, kutija i bankovnih kartica. I igračaka koje su skupljale prašinu. Bila sam očajna – priča ona.
Ipak, jedna redovna kupovina je promenila način na koji je mama Milana do tada posmatrala igru i igračke
– Uzeo je neku sitnicu npr. lizalicu i molio da kupimo Fairy sa limunom od 0,5 l s objašnjenjem da takav nema u ”svojoj prodavnici”. Tu mi je kliknula ideja. Stavila sam ga na test – ili lizalica ili Fairy. Možete li pogoditi šta je ostavio? – prepričava Dušanova mama.
Otišli smo kući ispraznili bocu sa deterdžentom, isprali da bude bezbedno i otišli u sobu sa ostalim njegovim igračkama (robnim markama). Pitala sam ga da li mogu da kupujem u njegovoj prodavnici?
- Možeš gospođo mama, samo izvoli.
I tu je počela igra, mašta i kreativnost.
Ovako je izgledala Dušanova prodavnica
Mama i sin su zajedno napravili improvizovanu policu od kartonskih kutija, kasu, novac od papira…
Kasnije je mali Dušan počeo da se interesuje i za kuvanje, pa je sa mamom napravio kuhinju sa šporetom, sudoperom, frižiderom, mikrotalasnom i sve to od kutija, samolepljivih šarenih papira.
Ko se ne bi igrao u ovakvoj kuhinji?
Pravili su čestitke za Novu godinu i 8. mart, zeke i piliće za Uskrs.
Ipak, najnovija najnovija igračka je ujedno i najinteresantnija malom Dušanu. Mama i on su napravili bankomat, u koga se stavi kartica, a iz njega izađe novac.
Dušanov bankomat
– Verujte, svi to možete. A, iskreno, nije toliko ni važno da kreacija ispadne savršeno. Istina je da je sve to proisteklo iz zabrinutosti što naše dete neće da se igra. Nismo bili ni strpljivi, ni kreativni, ali smo pokušali i uspeli. – zaključuje ova novosadska mama.
Komentari (0)