U Srbiji je sve manje dece koja se u prvih šest meseci hrane samo majčinim mlekom. Prema podacima Unicefa – svega 13,7 odsto beba, a u skandinavskim zemljama i više od 90 odsto.
U svetu ne postoji jedinstven stav prema dojenju. Na to utiču i neetične marketinške kampanje kojima proizvođači promovišu veštačku hranu za bebe, slabe nacionalne politike i zakoni koji ne podržavaju dovoljno porodiljsko odsustvo, kao i nedovoljno poznavanje svih rizika kojima je izložena beba koju majka ne doji.
.jpg)
U proglasu Unicefa se navodi da je u prvih šest meseci majčino mleko jedino što je potrebno detetu.
– Dokazano je da dojena deca imaju manje infekcija i alergija. Majčino mleko kvalitetno je i zato što se sastav mleka menja u zavisnosti od uzrasta deteta, doba dana, a čak i u toku podoja. Dojenje podstiče razvoj moždanih funkcija, a kasnije smanjuje rizik od gojaznosti, šećerne bolesti, povišenog holesterola i krvnog pritiska. Dojenje je dobro i za dete i za majku – navodi se u proglasu.
Sve to zna i Petrova majka Daliborka Damnjanović.
„Petar ima osam i po meseci i dojim ga od samog početka. U petom mesecu smo uveli i drugu hranu, ali on jako voli mleko i preporučila bih svima, ko god ima mleka, da se drži dojenja, jer on divno napreduje. U majčinom mleku definitivno ima svega”, kaže Daliborka.
Ipak, u Srbiji se iz godine u godinu smanjuje broj dojene dece. Nekada majka nema mleko ili ga nema dovoljno, ili ne može iz zdravstvenih razloga da doji bebu. Nekada je to i lična odluka.
„Mnoge majke ne mogu da doje jer moraju da se vrate na posao, ili ne znaju kakav je tačan značaj dojenja. Neke majke, oko 10 odsto, navele su da nisu nailazile na odobravanje u svom najbližem okruženju, a majčino mleko je nezamenjiva hrana”, ističe načelnica Odeljenja majki Instituta za neonatologiju prim. dr Radmila Mileusnić Milenović.
Dojenjem se gradi i emotivna veza sa detetom
Kada majka doji, zbog kontakta i prisnosti pravi i važnu emotivnu vezu sa detetom.
Struka kaže da je najvažnije dete dojiti u prvih šest meseci, a idelano bi bilo do prve godine života.
.jpg)
Srbija od 2009. godine ima i banku humanog mleka pri Institutu za neonatologiju, a prevremeno rođene bebe neophodnu snagu za svakodnevnu borbu.
„To je tako human gest od majki koje svoje mleko doniraju našoj banci da nema reči kojima bi moglo to da se izrazi. Imamo negde između 70 i 80 donorki godišnje, a godišnje to bude 2.500 litara isključivo donorskog mleka„, rekla je dr Mileusnić Milenović.
I rizik za smrt bebe u prvih šest meseci je 14 puta veći kod nedojene, nego dece koja se hrane isključivo majčinim mlekom.
Zato u Unicefu smatraju i da bi podržavanjem dojenja u zemljama u razvoju godišnje bilo sprečeno umiranje miliona dece mlađe od pet godina.
Izvor: RTS.rs
Komentari (0)