Umesto vantelesne oplodnje: Pravićemo bebe iz ćelija kože

Skoro četrdeset godina nakon što je svet uzdrmalo rođenje prve bebe iz epruvete, na horizontu je nova revolucija u reproduktivnoj tehnologiji – i čini se da će biti daleko kontroverznija od vantelesne oplodnje.

U roku od deceniju ili dve, kažu istraživači, naučnici će po svoj prilici moći da bebu stvore od ćelija ljudske kože koje će se razviti u jajnu ćeliju, tvoreći sa spermatozoidima embrion koji će se usađivati u matericu. Taj proces, in vitro gametogenesis – IVG, dosad je isproban samo na miševima. Ali biolozi za matične ćelije kažu da je samo pitanje vremena kada će se taj postupak koristiti u ljudskoj reprodukciji – i otvoriti zapanjujuće mogućnosti.

Uz pomoć te metode začeća, dvojica muškaraca mogli bi da imaju dete koje je biološki povezano sa obojicom, tako što bi se za stvaranje jajne ćelije koristila koža jednog, a sperma drugog bi jajašce oplodila. Žene koje se bore sa neplodnošću mogle bi da dobiju jajne ćelije od sopstvenih ćelija kože, umesto da prolaze kroz dugačke i skupe procese stimulisanja jajnika da povrate sposobnost za njihovo stvaranje.

“Pomalo je uznemirujuće zato što ne znamo kuda bi to moglo odvesti”, kaže Pol Nofler, istraživač matičnih ćelija na Univerzitetu u Kaliforniji. “Možete da zamislite da je jedan čovek dao i jajne ćelije i spermatozoide, gotovo kao da se klonirao. Možete da zamislite da jajne ćelije postanu toliko lako dostupne da dovedu do dizajnerskih beba.”

Foto: Pixabay

Neki naučnici čak pominju “scenario Bred Pit”, kada neko iz kreveta u hotelskoj sobi uzme ćelije kože neke slavne ličnosti.

“Postoje grupe koje žele da se reprodukuju među sobom”, kaže Sonja Sater, profesorka prava na Univerzitetu Džordž Vašington, koja je o IVG počela da piše i pre nego što je izveden na miševima. “Možete da imate dva para, da oba imaju svoj embrion, a da onda iz jednog embriona uzmete jajnu ćeliju, a iz drugog spermatozoide, i stvorite bebu sa četvoro roditelja.”

Tri prominentna akademika iz oblasti medicine i prava podigla su uzbunu o mogućim posledicama, u novinama objavljenim ove godine. “IVG mogao bi da spektar proizvodnje embriona poveća do nezamislive mere, što bi moglo samo da pogorša zabrinutost za devalvaciju ljudskog života”, napisali su dr Ilaj Adaši, profesor medicine na Univerzitetu Braun i Glen Koen, profesor, i Džordž Dejli, dekan Medicinske škole na Harvardu.

Ipak, koliko bi brzo IVG mogao da postane realno izvodljiv u domenu ljudske reprodukcije otvoreno je pitanje.

“Ne bih se iznenadila da je u pitanju pet godina, ali me ne bi čudilo ni da je dvadeset pet”, kaže Džin Loring sa Istraživačkog instituta Skrips u Kaliforniji, koja se nada da bi uz pomoć IVG mogla da se uveća populacija belog nosoroga.

IVG nije prva reproduktivna tehnologija koja dovodi u pitanje paradigmu o pravljenju dece. Kada je vantelesna oplodnja još bila u začetku, mnogi su bili užasnuti idejom stvaranja deteta izvan ljudskog tela. Ali bebe dobijene vantelesnom oplodnjom i sličnim procedurama sada u Sjedinjenim Američkim Državama svake godine čine dva odsto ukupnog broja novorođenčadi. Procenjuje se da je zahvaljujući tim tehnologijama u svetu rođeno više od šest i po miliona beba.

Katolička crkva, međutim, čvrsto se i dalje protivi, delom zbog toga što u procesima vantelesne oplodnje dolazi do stvaranja dodatnih embriona koji budu odbačeni.

Foto: Pixabay

IVG podrazumeva slojeve kompleksnog bioinženjeringa. Naučnici prvo moraju da uzmu ćelije kože odraslog čoveka – mogle bi to da budu i druge, ali kožne je najlakše uzeti – i reprogramiraju ih da rade kao embrionske matične ćelije koje mogu da se razviju u nekoliko različitih vrsta ćelija, a da onda istim faktorima koji prirodno to čine, navedu matične ćelije da postanu jajne ili spermatozoidi.

Istraživači u Japanu, predvođeni Kacuhikom Hajašijem, prošle godine ovim metodom stvorili su održiva jajašca od ćelija kože odraslog ženskog miša, i proizveli embrione koji su usađeni u mišicu koja je kasnije rodila zdrave mladunce.

“Mnogim ljudima intuitivno bude gadna pomisao imanja troje roditelja ili stvaranja bebe a da se ne počinje od jajne ćelije i spermatozoida”, kaže Artur Kaplan, bioetičar na Njujorškom univerzitetu. “Ali, sa druge strane, nekada su ljudima i transfuzije krvi bile ‘bljak’, ili stavljanje svinjskog zaliska u ljudsko srce.”

Kakve god bile društvene norme, postavlja se pitanje o tome koliko je mudro petljati po osnovnim biološkim procesima. I opšta je saglasnost oko stava da reproduktivna tehnologija napreduje brže nego što se razmotre zakonska i etička pitanja koja otvara.

“Došli smo do zaključka da brzina kojom se nauka razvija prevazilazi našu sposobnost da je promišljamo”, kaže dr Adaši. “To je izazov za koji nismo u potpunosti spremni. Bilo bi dobro da prvo povedemo razgovor, pre nego što se zapravo suočimo sa izazovima.”