Umesto nasilnog đaka, roditelji na društveno-koristan rad?

Sastanku koji je u petak sazvala premijerka prisustvovali su ministri čija su polja relevantna za ovu temu, poput Mladena Šarčevića, Vanje Udovičića i Nebojše Stefanovića, a o prevenciji vršnjačkog nasilja govorio je i Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija (FBG), sindikat zaposlenih u beogradskim gimnazijama.

U ime Foruma predloženo je pet ideja, od kojih najzvučnije deluje uvođenje obaveznog društveno korisnog rada za roditelje dece, koja u školi načine teže povrede zabrana obaveza učenika.

– Zakonom su propisane kazne između 5.000 i 100.000 dinara za roditelje čija deca naprave neki prestup, a najviša kazna za koju mi znamo da je u praksi izrečena nekome iznosila je 5.000 dinara, i to dva ili tri puta. Svi su svesni da vaspitanje kreće od kuće i da roditelj mora da se angažuje oko svog deteta – kaže za „Blic” Aleksandar Markov.

Primer društveno-korisnog rada koji Markov navodi jeste sakupljanje lišća, te ovakvi penali ne bi ugrozili porodice, odnosno roditelje, koji su u nezavidnoj materijalnoj situaciji.

– Cilj je da skrenemo pažnju da mora da se počne od kuće – kaže predsednik FBG.

On podseća da se sistem društveno-korisnog rada primenjuje i kada su u pitanju sami učenici, i mada su iz Ministarstva prosvete prilikom uvođenja ovog principa početkom prošle školske godine govorili da je to vaspitna mera, a ne kazna, roditelji prema njoj imaju otpor. Stoga se postavlja pitanje kako će reagovati ako im se naloži da će i sami morati da se bave humanitarnim radom kada dete pretuče druga iz razreda.

Evo koji su se još predlozi našli…

Ministrima se, kaže sagovornik „Blica”, najviše dopala ideja o vršnjačkoj edukaciji, kada bi studenti završnih godina Više kriminalističke škole i studenti psihologije držali predavanja učenicima starijih razredima, u cilju povećanja svesti o posledicama nasilnog ponašanja.

– Deca bolje reaguju kada im objašnjavaju njihovi vršnjaci nego mi odrasli. Ova ideja najviše se dopala ministru Stefanoviću.

Taj predlog uopšteno podrazumeva povećanje saradnje Ministarstva unutrašnjih poslova i škola, u smislu uvođenja obaveznih predavanja koje bi predstavnici MUP-a organizovali u školama nekoliko puta u toku školske godine, za roditelje i decu.

Zanimljiva ideja koju je Forum istakao na ovom sastanku jeste i zabrana ulaska na fudbalske i košarkaške utakmice maloletnim licima mlađim od 16 godina bez pratnje roditelja.

– Ideja o ovoj zabrani nastala je jer se nasilje generiše na stadionima, a deca navijačke modele ponašanja prenose u škole. Roditelj odlučuje da li će dete povesti na neku utakmicu ili ne.

Uvođenje sistema besplatnih karata za muzeje i druge ustanove kulture za sve učenike i studente do navršene 26 godine takođe je jedan od predloga koji je FBG izneo na sastanku. Taj model se uspešno primenjuje u Beču, kaže Markov. Nastavnici bi tokom nastave mogli da povedu ceo razred u muzej, a da ne opterećuju roditelje novcem za ulaznice, a đaci bi mogli i nakon nastave da obilaze mesta kulture.

– Nekome 200-300 dinara nije ništa, a nekome je izdatak. Deca imaju besplatan pristup rijalitiju i drugim sadržajima na internetu i televiziji, a za muzej moraju da plate ulaznicu. Cilj je da napravimo kulturni model.

Markov je učesnicima sastanka predložio i zajedničku medijsku kampanju koja će imati za cilj razvijanje svesti o vršnjačkom nasilju i ukidanje govora mržnje, a podsetio ih je i na predloge koje je Ministarstvu prosvete predočio pre nešto više od mesec dana. To su suspenzija đaka, zabrana prelaska u drugu školu tokom disciplinskog postupka, study room, peticija protiv rijaliti-programa.

– Za sada se ništa ne događa, iako smo imali obećanje ministarstva da će medijska kampanja početi. Nemamo odgovor ni da li će primeniti mere ili ne.

Na pitanje kakav je opšti utisak ovog skorašnjeg sastanka, kolika su njegova očekivanja da će premijerka i ministri uvažiti predloge, Markov odgovara:

– Saslušali su. Krupan je korak što su pristali da sednu i razgovaraju. Deluje mi da postoji rešenost da se reši problem.

– Došli smo do toga da nam ljudi upadaju naoružani u škole – zaključuje Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.