Švedski naučnici su lečili deset konja sa hroničnim ranama na koži melemom od bakterijski obrađenog meda. Za samo tri nedelje, ove životinje su pokazale znake prethodno nezamislivog oporavka.
Istraživači na univerzitetu “Lund” u Švedskoj vrše istraživanja sa bakterijski tretiranim medom, za koji smatraju da bi mogao da pomogne pri zarastanju rana i da nudi nadu u suzbijanju bakterija koje su otporne na antibiotike, piše “Rojters”.
Povreda na nozi jednog konja odbacila je sve prethodne pokušaje za tretman, sve dok nije tretiran novim melemom od 13 laktoacidnih bakterija uzetih iz mednog stomaka pčela.
Pomešan sa procesovanim medom, vodom i šećerom, melem pomaže pri proizvodnji antibakterijskog sastojka koji uništava bakterije otporne na antibiotike, sudeći prema navodima naučnice sa univerziteta “Lund”, Alehandre Vaskez.
“To je živa bakterija koja je glavni sastojak u tome. Možemo da podignemo taj stari lek na novi nivo u kojem možemo da standardizujemo na primer, mešavinu meda sa tom bakterijom u visokoj koncentraciji, koja će izgledati kao prirodni sveži med koji stavljamo na hronične rane”, kaže Vaskez.
.jpg)
Sa ovim medom izlečenje je moguće za desetak dana
Deset konja sa sličnim neizlečivim ranama, uključujući Knalena, bilo je tretirano tom supstancom. Za samo tri nedelje svi su pokazali znake prethodno nezamislivog oporavka.
“Izlečenje je trajalo između osam dana i tri nedelje ali svima su rane zarasle. I bili smo toliko oduševljeni jer smo pomislili da bi to mogla da bude alternativa za antibiotike, ali nismo očekivali toliko dobre rezultate”, ističe mikrobiolog Alehandra Vaskez.
Vaskezova i njen kolega Tobias Olofson otkrili su prošle godine da bi njihova formula mogla da pomogne u zaštiti protiv propadanja kolonija pčela, što je izvor ogromne zabrinutosti u naučnoj zajednici. Ali njihova najnovija saznanja mogla bi isto toliko da budu važna u potencijalnoj pomoći u borbi sa sve većom otpornošću na antibiotike.
U laboratorijskim eksperimentima, oni su ustanovili da su smrtonosne bakterije kao što je MRSA, bile uništene kada je melem nanesen. Testovi na ljudskim ranama su upravo počeli.
“Zapravo smo počeli sa ljudskim ranama. Dobili smo uzorke hroničnih rana i potražili koje štetne bakterije možemo da pronađemo u ranama i zatim smo isprobali te bakterije u laboratoriji da vidimo da li će imati šanse protiv laktoacidnih bakterija – i nisu imale nikakve šanse protiv tih bakterija”, ističe Vaskezova.
Ako testovi na ljudima budu uspešni, to bi moglo da pomogne lekarima u borbi protiv bakterija otpornih na antibiotike. Njihovo istraživanje je nedavno objavljeno u Međunarodnom časopisu za rane i izgleda da je izazvalo veliko interesovanje u naučnoj zajednici.
Komentari (0)