Kada se brak razvede, deca najviše pate, jer se život i svakodnevica na koju su navikli menjaju iz korena. Još je teže kada se, posle izvesnog vremena, u životima roditelja pojave novi partneri. Istraživanja pokazuju da se deca lakše navikavaju na očuhe nego na maćehu. Čak i u bajkama maćehe su prikazane kao zle osobe koje ne vole decu. Iako u životu najčešće nije tako, deca ih jako teško prihvataju, pa je za adaptaciju ponekad potrebno nekoliko godina. Zbog čega je to tako?
Većina žena koje su sa partnerom "dobile" i njegovu decu reći će da je teško uklopiti se i da su one najčešće označene kao uzrok svih problema. Bez obzira na to kako se ponašaju, uvek ih neko za nešto krivi, odbijaju ih i kude. Psiholozi kažu da su takve situacije normalne, jer su deca vezanija za majku, pa se nova žena u očevom životu smatra konkurencijom. Za loš odnos često su krive i same majke, što zbog ljubomore, povređene sujete ili straha da će ih nova žena zameniti u životima dece. Stručnjaci tvrde da su maćehe automatski označene kao hladne i grube žene koje ne pružaju emocije. Maćeha nikada ništa ne radi dobro. Ako kupuje deci poklone, “optužena” je da pokušava da kupi ljubav, ako ih ne kupuje, onda je hladna i bezosećajna. Pravila koja maćeha donese u kuću za decu iz prvog braka, najčešće nemaju nikakvu važnost ili vrede upola manje nego ona koja postavi otac. Takav odnos je frustrirajući, pa i najsmirenija žena često nije u stanju da se s tim izbori. Problem je još komplikovaniji ako su deca u periodu adolescencije, jer se mlađa lakše privikavaju na nove okolnosti.
Ono na šta maćehe ne mogu da utiču su spoljni faktori koji umanjuju dobre namere i pokušaje da ih deca prihvate. Najčešći spoljni faktori su “problem lojalnosti”, ljubomora i odbijanje od strane deteta, bivša žena, odnosno majka, popustljivo roditeljstvo, očekivanja okoline, stereotipi i fenomen nazvan “konflikt preko oca”.
“Problem lojalnosti” – Mnoga deca smatraju da će, ukoliko zavole maćehu, na neki način srušiti odanost prema majci. Taj osećaj ih blokira da sa novom očevom ženom ostvare dobar kontakt čak i kada nema prepreka za to. Zato maćehu često drže na distanci i ne dozvoljavaju joj da im se približi. Ovaj problem treba da reši majka. Ona je ta koja treba da insisitra da deca sa maćehom imaju dobar odnos i da decu oslobodi “okova odanosti”. Dovoljno je da deci predloži da maćehi “pruže šansu i prihvate je” i ona će to sigurno uraditi.
“Posesivnost i ljubomora” – Mnoga deca tek posle razvoda postanu bliska sa roditeljima i naviknu se da imaju mamu i tatu “samo za sebe”. Zbog toga maćehu doživljavaju kao uljeza i njen dolazak u dom kao direktnu invaziju na privatnost, intimnost i odnos sa ocem. Najljubomornije su devojčice na pragu adolescencije, i istraživanja pokazuju da one najteže prihvataju maćehu.
“Bivša supruga” – Očevi bolje prihvataju nove partnere svojih bivših žena, odnosno ne utiču na decu da ih ne vole. Deca najčešće ostaju da žive s majkom, koja zbog “dobrobiti dece” želi da zna sve što se događa u kući bivšeg muža. Majka i maćeha najčešće se ne podnose, a deca samo preuzimaju negativna osećanja. Zbog toga, savetuju stručnjaci, koliko god da vam se ne dopada nova izabranica vašeg bivšeg muža, ne pokazujte to pred decom.
“Popustljivo roditeljstvo” – Posle razvoda roditelji deci kompenzuju raspad porodice popustljivijim vaspitanjem. Očevi se najčešće plaše da se usprotive majci iz straha da im neće dozvoljavati da viđaju decu, dok majke postaju popustljive da bi smanjile osećaj “griže savesti” što porodicu nisu održale na okupu. S druge strane, maćeha smatra da neka pravila moraju da postoje, što je odlična “podloga” za konflikt. Njena očekivanja deca vide kao stroga, preterana i nepravedna. Nju odbacuju, ne slušaju je i prigovaraju joj.
“Očekivanja okoline i sterotipi” – Najčešći stereotipi o maćehama su oni da je njoj samo otac važan i da se sa decom nadmeće za njegovu ljubav jer je “lukava, prepredena i nepravedna”. Maćehe su opterećene pritiscima i očekivanjima okoline. Od njih i porodica, i komšiluk i prijatelji očekuju previše, i stalno moraju da dokazuju da su pozitivne i da žele dobar odnos sa decom.
“Konflikt preko oca” – Psiholozi tvrde da se deca retko upuštaju u otvorene konflike s maćehom. Sve prigovore iznose majci i ocu, pa tako otac najčešće postaje “tampon zona”. To dodatno otežava izgradnju dobrih odnosa sa maćehom, a često remeti i odnos maćehe i oca. Deca se ocu najčešće žale nasamo, pa su očevi izloženi nizu preteranih optužbi na račun maćehe. Zbog toga psiholozi savetuju očevima da forsiraju zajedničke razgovore, da decu “suoče” sa pomajkama i pokušaju da pronađu kompromisno rešenje.
Komentari (0)