Kao i većina zaposlenih majki, Kirsti Bar ima svoju jutarnju rutinu pre odlaska na posao. Nakon doručka pere zube, šminka se, proverava u ogledalo je li sve na svom mestu, premeće stvari po torbici, traži ključeve od auta i mobilni. Napokon, u devet sati se pozdravlja s decom i odlazi na posao, piše Daily Mail.
Njena deca, Džejk (12) i Mejsi (10), ostaju sami kod kuće u Bakingemširu do 17,45 sati, kada se njihovi roditelji vraćaju s posla. Devet sati dnevno su prepušteni sami sebi. Mogu se prepirati oko toga da li će gledati Lego Friends ili Simpsone na TV-u, ili će otići kod prijatelja.
Za Džejka i Mejsi je to rutina od kada su na školskim praznicima. Uprkos njihovoj dobi, majka Kirsti (46) veruje da su dovoljno samostalni da se brinu za sebe dok ona radi zahtevan posao kao direktorka u kompaniji za komunikacije.
“Ja im mogu priuštiti dadilju, ali deca su prevelika da bi ih neko stalno nadgledao”, kaže Kirsti, čiji muž Rob (52) radi kao sigurnosni savetnik.
Osim toga, oni smatraju kako će njihova deca na ovaj način izgraditi karakter i biti snalažljiviji.
Ali, stručnjaci se baš i ne bi složili. Nedavno je dečja humanitarna organizacija National Society for the Prevention of Cruelty to Children (NSPCC) pozvala roditelje da razmisle pre nego decu ostave same kod kuće tokom školskih praznika.
NSPCC tvrdi da su prošlog leta primili 453 poziva i mejlova odraslih osoba koje su bile zabrinute zbog dece koja su ostavljena bez nadzora. Tri četvrtine je bilo onih koji su smatrali da je problem dovoljno ozbiljan da se o tome obavesti policija i socijalna služba.
“Osim što postoje fizički rizici od nesreća, postoje i emocionalni rizici koji se kod dece javljaju zbog zabrinutosti ili usamljenosti”, kaže voditeljka u NSPCC-u, Lisa Mekkrindle.
“Primili smo i pozive od dece koja su bila prestrašena jer su čula buku ili videla uznemirujuću vest na televiziji. Njima je teško da upravljaju takvim emocijama kada pored njih nema odrasle osobe”, pojašnjava Mekkrindle.
Mnogi ljudi smatraju da postoji zakon koji određuje u kojoj dobi dete može ostati samo, ali u stvari ne postoji takav zakon, a jedine pravne smernice o tome da deca ne smeju biti zanemarana ili napuštena su u slučaju da situacija uzrokuje “nepotrebnu patnju ili ozlede”.
U Engleskoj i Velsu je 2014. i 2015. godine, uhapšeno je 500 osoba u zbog ostavljanja dece bez nadzora. Većina uhapšenih ostavljala je decu u dobi od 10 godina ili mlađe, ali dob dece koja su bila bez nadzora bila je u rasponu od šest nedelja do 15 godina.
Stoga dugi školski praznici bude niz dilema kod savesnih roditelja. Da li je neodgovorno ostaviti decu samu dok su oni na poslu? Ili je to, s obzirom na troškove brige za decu, neizbežna činjenica savremenog života?
Kristi se ne misli nikome izvinjavati: “Deca su mi sve na svetu i ne bi mi palo na pamet da ih ostavljam same ako mislim da nisu sposobni da se brinu za sebe. Čuvanje dece je vrlo skupo, a njima to jednostavno ne treba. Ako nekome to smeta neka mi to kaže u lice”.
Sve donedavno plaćanje brige za decu tokom letnjih praznika nije bilo u pitanju za porodicu Bars koja je poslednjih devet godine zapošljavala dadilje na što im je godišnje odlazilo 20.000 do 30.000 funti, ali u martu im je dadilja dala otkaz.
“Ako bismo zaposlili novu dadilju, deca će biti nesrećna”, kaže Kirsti. ”U njihovoj dobi, deca ne žele da ih neko nadzire dok slažu pazle i to ne bi bilo isplativo ulaganje. Ovo se čini kao prirodno vreme da deca počnu da ostaju sama. Njihovi bake i dedovi ne žive u blizini i ne mogu pomoći, a niti jedno od dece nije pokazalo interes da ode u letnji kamp.”
Čvrsta pravila
Ni Džejk ni Mejsi s početka nisu bili najsrećniji zbog novonastale situacije.
“Mejsi je s početka bila nervozna, ali je rekla da će sve biti u redu ako se možemo povremeno čuti telefonom. I možemo, ali u razumnim granicama. Džejk je suzdržan, ali me uverava da je sve u redu”, priča Kristi.
Kristi svoju decu zove dva puta tokom radnog vremena, a jedan dan nedeljno radi od kuće.
Postavila je čvrsta pravila. ”Ulazna vrata moraju biti zaključana i moraju tražiti moje dopuštenje ako žele da idu nekuda”, kaže ona.
“Oboje imaju mobilne, a prvi dan su me nazvali deset puta kako bi prijavili svaki svoj pokret. To je bilo i frustrirajuće i umirujuće.”
Ona i Rob, deci ostave sendviče ili picu koju Džejk sme da ispeče. Deci su dopustili korišćenje rerne, ali ne i ringle koje su na plin.
Obavezan porodični obrok
Priznaje kako dečja ishrana povremeno krene naopako. “Jednom sam po povratku kući otkrila da je Mejsi pojela celu kutiju keksa, a drugi dan je nazvala da kaže kako je pojela ručak već u 11.30”, priznaje majka.
Ali, bez obzira na sve, zajednički obrok je obavezan nakon što se roditelji vrate s posla.
Ali, među decom je bilo i neizbežnih trzavica. “Ponekad me zovu ako se posvađaju, a to je najčešće oko toga šta će gledati na televiziji ili kod sitnih podvala kao kad je Mejsi sakrila Džejkove čarape. Tada razgovaram sa svakim pojedinačno sve dok se ne smire”, kaže Kristi.
Nepravedno prema deci
Ako je zovu dok je na poslovnom sastanku, pošalje im sms da će ih nazvati kada bude slobodna. Deca mogu otići do prijatelja koji žive u blizini ili do prodavnice ukoliko im ponestane mleka.
“Živimo u malom mestu i teško se mogu izgubiti. Osim toga znaju da se moraju držati zajedno i paziti na telefone kako bi jedno drugo mogli kontaktirati ukoliko se razdvoje, ali razdvajanje ne sme trajati duže od 20 minuta”, pojašnjava majka.
Ipak, prema NSPCC-u, deca do 12 godina su retko dovoljno zrela da se nose u hitnim slučajevima. Londonska psihologinja dr Beki Spelman kaže:
“Ostavljanje deteta od 12, 13 ili 14 godina da se celi dan brine za mlađeg brata ili sestru, je nepravedno za oboje. Starije dete jednostavno nije dovoljno zrelo da se bavi drugim detetom.”
Komentari (0)