Uhapšena majka jer je ošamarila sina

Policija je optužila majku za napad nakon što je jedan očevidac prijavio indicent u tržnom centru. Suprug tvrdi da njegova žena nije bila svesna da je lupila detetu šamar jer je svim silama želela da ga smiri.

– Ošamarila ga je nesvesno, ali je to uradila. Histerisao je, a ona ga je udarila, iako to sigurno nije želela”, kaže on.

On kaže da su je neposredno nakon toga policajci zaustavili u parku i ispitali njihovo troje dece, a kasnije je i uhapsili u porodičnom domu i odvezli policijskim kolima. Tridesettrogodišnju majku sada čeka suđenje koje je zakazano za 12. mart. Njen suprug tvrdi da ona nema dosije, kao i da njihova deca nikada nisu bila povređena.

– Niko od moje dece nema modricu na licu. Njih je sada sramota što im je mama u nevolji i neprestano plaču”, kaže suprug.

Inače, slučaj majke iz Perta podigao je javnost na noge u čitavom svetu, a u Srbiji se već nekoliko meseci raspravlja o tome da li je opravdano nekad batinama kazniti dete. Najveća prašina se podigla kada je psihijatar Zoran Milivojević izneo svoje stavove na temu fizičkog kažnjavanja dece. Iako se u prvi mah učinilo da odobrava fizičko kažnjavanje, on tvrdi da treba praviti razliku između zlostavljanja i telesnog disciplinovanja deteta.

Batina – jeste ili nije iz raja izašla?

-Telesno kažnjavanje (udarac otvorenom šakom ili prstima po guzi) nije i ne može biti isto što i fizičko zlostavljanje ili ponižavanje deteta. To je daleko manja povreda ’detetovog prava na telesni integritet’ nego što je to davanje injekcije koju dete ne želi da primi. Činjenica je da je neku decu moguće vaspitati bez telesne kazne, ali postoje situacije u kojima telesno kažnjavanje može biti jedini ili najbolji izbor. Kada je dete malo, a nije u stanju da razume moguće posledice svojih postupaka kojima dovodi sebe ili druge u opasnost, telesna kazna smanjuje verovatnoću da će dete ponoviti postupak. Kada je dete agresivno i nasilno prema drugoj deci, životinjama i odraslima, telesna kazna omogućuje detetu da shvati da i njih boli isto kao što i njega boli. I konačno, kada dete odbija da prihvati druge kazne i da promeni ponašanje, roditelju ostaje jedino da primeni prisilu kako bi kontrolisao dete – rekao je dr Milivojević.

Mnogi se nisu saglasili s njegovm mišljenjem smatrajući da batine ne smeju da postoje ni u kakvom obliku. Štaviše, predstavnici psihoterapeutske struke, državnih i nezavisnih organa zalažu se za usvajanje zakona koji bi zabranio fizičko kažnjavanje dece poručivši da autoritet ne treba zasnivati na strahu.

-Razgovor sa decom je najvažnija roditeljska mera u vaspitavanju dece -poručila je predstavnica Psihoanalitičkog društva Srbije Vesna Brzajev Ćurčić dodajući da postoje načini da se bez batina prevaziđu nestašluci, te da je neophodno postaviti granice kojih se roditelji moraju pridržavati.

Šta vi mislite?