Prvom obliku opštenja roditelji poklanjaju potrebnu pažnju aktivno razvijajući detetov rečnik, učeći ga jezičkim pravilima, a kada je reč o ovom drugom, jeziku neverbalne komunikacije, ne pridaje mu se naročit značaj. A grešimo u tome! Upravo se mimikom i gestovima prenosi 55 % informacija o čoveku. I ako naučite dete da razume i koriguje svoj „jezik tela“, pomogli ste mu da se bolje sporazume sa okolinom, jer je umeće komuniciranja bez reči važno za uspeh u društvu.
Vežbe neverbalne komunikacije koje vam predlažemo predviđene su za mališane uzrasta 4-6 godina, jer upravo u tom periodu dete počinje aktivno da se uključuje u društvo, da uči da živi u kolektivu, da intenzivno komunicira ne samo sa svojim vršnjacima na dečjem igralištu, nego i sa nastavnicima i vaspitačima.
Saveti o mimici…
Isecite iz časopisa ilustracije – portrete ljudi u različitim emotivnim stanjima. A onda testirajte dete koliko dobro „čita“ lica.
Za početak uzmite najjednostavnija raspoloženja (na primer, veseo-tužan) i zadatak obavezno propratite pitanjima: „Zašto tako misliš? Kako si se dosetio?“ Učite dete da argumetuje svoje zaključke. Zatim proširujte niz: zamišljen, zbunjen, nasmejan, čovek koji se dosađuje… Objasnite mališanu da se čovekovo stanje može odrediti prema uglovima usana i obrvama, kojima se obično pogrešno pripisuje glavna uloga u prepoznavanju našeg raspoloženja.
I, konačno, igrajte se pozorišta: stavite ispred deteta ogledalo i zamolite ga da pokaže svojim licem sva stanja o kojima ste razgovarali. Ovo je veoma korisna vežba koja osim svog osnovnog cilja – utvrđivanja stečenih znanja – pomaže i da dete nauči da kontroliše svoje emocije, a razvija i njegove umetničke sposobnosti.
Naučimo da slušamo reči
Kako biste vežbali, uzmite manji odlomak iz knjige (počnite od knjige koja je interesantna vašem mališnu), čitajte odlomak, zamolite mališana da se koncentriše, da fiksira svoju pažnju ne postavljajući pitanja. Zatim ga zamolite da prepriča odlomak. Postepeno povećavajte količinu informacija i trajanje vežbanja. Ovakve vežbe osim neprocenjivog umeća slušanja, neophodnog u običnom životu, pomažu mališanu da se odlično pripremi za školu, da razvije koncentraciju i memoriju. Nije tajna da su deca, kao mala živa ogledala, spremna da kopiraju svoje roditelje u svemu, uključujući i karakteristične osobenosti vašeg ponašanja. A da biste efikasno komunicirali, morate jednako vešto da vladate govorom verbalne kao i govorom neverbalne komunikacije.
Magija gestova
Naučite dete da razlikuje otvorene i zatvorene gestove. Gestovi otvorenosti govore o iskrenosti i naklonosti prema sagovorniku. Ovoj grupi gestova pripadaju raširene ruke sa dlanovima okrenutim nagore, naklon glave i tela napred, odsustvo svih barijera (skrštene ruke i noge). U otvorene gestove se ubraja i gest „mirovnjaka“ – spojeni prsti obeju ruku u poluvertikalnom položaju (prevod: „Želim da smanjim napetost“). Skrštene ruke i noge – omiljeni zatvoreni gest kod odraslih, pri čemu je mali broj njih svestan da time neverbalno daju znak da se drže na rastojanju.
Ovaj gest deca vole da kopiraju, i čine to sebi na štetu, jer prave unutrašnju barijeru, ometaju komunikaciju i prihvatanje novih informacija. U zatvorene gestove spadaju takođe i isprepletani prsti ruku, zabacivanje glave i tela unazad. Prekrštanje ruku sa isturanjem palčeva svedoči o agresiji, a položaj obeju ruku na pojasu daje mogućnost zauzimanja dominantne pozicije. Bez obzira na odbojnu nijansu zatvorenih gestova, postoje situacije kada ih treba koristiti da ne bismo, na primer, potpali pod uticaj negativnog raspoloženja sagovornika.
Komentari (0)