Sklonost ka gojaznosti može da se dobije još u stomaku: prema istraživanju Američke nacionalne zdravstvene organizacije žene koje su se za vreme trudnoće ugojile 24 i više kilograma, rađaju krupne bebe koje imaju veći rizik da budu sklona gojaznosti celog života.
– Gojaznost svoje korene vuče iz najranijeg uzrasta deteta, sa uvođenjem nemlečne ishrane kada beba napuni šest meseci. U tom razdoblju se formiraju čula mirisa i ukusa kod bebe, što kasnije ima za posledicu pravilan odnos prema hrani – objašnjava doktorka Milica Kotlajić, pedijatar.
Ako bebe hranite na silu, zbog slabijeg napredovanja ili preterane brižnosti, u kasnijem životnom dobu hraniće se bez mere, upozorava naša sagovornica. Zbog toga pedijatri savetuju majkama da postepeno uvode što više različitih namirnica, čiji jednostavan ukus dete lakše prihvata, pa da tek kasnije mešanjem više namirnica postižu složenije ukuse.
Zabranite grickalice
– Ne bi trebalo zamenjivati jelo koje je planirano grickalicama i slatkišima, ali je poželjno namirnicu koje dete nerado jede iskombinovati sa hranom koju voli – savetuje doktorka Kotlajić. – Hrana se u psihološkom i simboličnom smislu poistovećuje sa ljubavlju. Hranu, kao i ljubav, detetu ne bi trebalo davati na silu niti uz veliko insistiranje i animaciju.
Dete se ne smatra gojaznim dok ne dobije 10 procenata veću telesnu masu od preporučene za njegov uzrast i tip tela. Da nešto nije u redu, najčešće se primeti posle pete godine i za vreme adolescencije. Čak 80 procenata dece koja su gojazna između 10. i 13. godine imala su problem sa prekomernom težinom kao odrasli.
Gojaznost izaziva anemiju
Istraživači sa „Jejla“ tvrde da gojazna deca, u odnosu na vršnjake normalne telesne težine, imaju dvostruko veći rizik oboljevanja od anemije. Ova bolest dovodi do teškoća u učenju i ponašanju, a istraživanja dokazuju da je kod svakog 10. gojaznog mališana uočena anemija.
Roditelj je odgovoran
Ako je jedan roditelj gojazan, šansa da će dete biti gojazno povećava se za 50 odsto. Ako su oba roditelja gojazna, verovatnoća da će dete imati problem sa kilogramima „skače“ na 80 procenata. Zdravstveni problemi čine tek jedan odsto od svih slučajeva gojaznosti. Pored toga, uzrok može biti bolest i neke vrste lekova, problemi u porodici (razvod, preseljenje, zlostavljanje) i emocionalni problemi.
Gojazna deca češće obolevaju od alergija, raka, povećan je rizik od srčanih i bolesti krvnih sudova, dijabetesa, problemi sa disajnim putevima, spavanjem, depresija, anksioznost, opsesivno-kompulzivni poremećaj…
Ako ne postoji fizički uzrok, jedini način da se dete izbori sa viškom kilograma je da se umanji broj unetih kalorija i poveća fizička aktivnost. Ne koristite slatkiše kao nagradu za trud. Naučite dete da voli da jede zdravu hranu. Najveći broj osoba ponovo se ugoji kada dostigne željenu težinu, jer misli da je postigao cilj. Razgovarajte sa detetom: cilj ne bi trebalo da bude puko gubljenje kilograma, već svi pozitivni aspekti, uključujući jačanje samopoštovanja. S obzirom na to da od gojaznosti obično pati više članova porodice, timski rad će povećati šansu da se postigne i očuva zdrava težina deteta.
Besplatan tretman za tinejdžere
Besplatni tronedeljni tretman za gojaznu decu od 12 do 18 godina u okviru programa „Borba protiv gojaznosti kod adolescenata“ obavlja se već godinama u Specijalnoj bolnici „Čigota“ na Zlatiboru. Planirano je da se otvori centar za borbu protiv gojaznosti kod adolescenata pri „Čigoti“, gde bi decu lečili multidisciplinarnim programom koji su osmislili pedijatri, psiholozi, nutricionisti, endokrinolozi, fizijatri, a učestvovala bi i detetova porodica.
Komentari (0)