“Nemamo rešenje koje bi u ovom trenutku prekinulo štrajk prosvetara”, rekao je ministar prosvete Srđan Verbić nakon zajedničkog sastanka sa predstavnicima reprezentativnih sindikata i ministrom finansija Dušanom Vujovićem.
Verbić je rekao da prosvetari neće biti izuzeti od smanjenja plata od 10 odsto, što je jedan od osnovnih zahteva četiri reprezentativna sindikata u štrajku i da naprosto država nema para za njih.
Ministar Verbić ne nalazi rešenje za prosvetare
Osim učitelja, nastavnika i profesora u školama, smanjenjem plata su pogođeni i dečji lekari, medicinske sestre koje brinu o deci u bolnicama, vaspitačice u vrtićima i mnogi drugi visokokvalifikovani i stručni ljudi koji su važni faktori u našim životima i životima naše dece.
Sekretarice i spremačice plaćenije od učiteljica
U Srbiji su, ilustracije radi, od prosečnog nastavnika plaćeniji rukovodioci službi u JKP „Gradska čistoća” (48.680 dinara) ili samostalni referenti (43.799 bez toplog obroka, prekovremenog rada, učinka, regresa). U javnom preduzeću ”Pošta Srbije” više od nastavnika zarađuju radnici obezbeđenja (54.052), a u ”Srbijagasu” čak i sekretarica izvršnog direktora (47.323).
Država izdvaja više para za čistačice u javnim preduzećima nego za učitelje
Šta učitelje muči više od malih plata?
Zrenjaninska učiteljica Ivana Bošnjak Bošnjak na svom blogu “Dnevnik jedne učiteljice” uputila je u maju otvoreno pismo roditeljima, u kojem je u 12 tačaka objasnila zašto profesori štrajkuju i da razlog za štrajk nisu samo veće plate.
Ivana Bošnjak Bošnjak – učiteljica i aktivistkinja
Podsetimo se njenog pisma:
Neprijatno nam je da pogledamo u oči vaše dobro dete, jer ne smemo da izbacimo sa časa učenika koji mu smeta. Mislite da štrajkujemo uvek i samo zbog većih plata.
Evo još razloga zašto štrajkujemo:
1. Plan i program po kome smo dužni da učimo vašu decu NE liči na ono što se od njih traži na završnom ispitu, a još manje na ono šta će od njih život da traži. Mi smo tu da to uskladimo kako znamo i umemo.
2. Želimo da dodatno pokažemo vašem detetu sve tajne našeg predmeta, ali nakon 6 časova nastave teško mu je da nas prati i tog 7. časa. Nije nam teško da zakažemo čas u poslepodnevnoj smeni.
3. Želimo da pomognemo vašem detetu da nauči propušteno, ali za vreme planiranog pretčasa u 7:15 teško mu je da nađe prevoz do škole.
4. Radovali ste se kada ste pročitali da će učenicima biti organizovana pripremna nastava za završni ispit. Da, organizovali smo je u školi, ali to je novih SEDAM planiranih časova za vašu decu. Mi nastavnici dođemo. Deca ne dolaze. Čekaju da im platite privatne časove, što i činite. Zašto?
5. Uveli su “obavezne izborne predmete”. Za to krivite one koji te predmete predaju, a ne one koji su ih uveli.
6. Nakon takmičenja mnogo vas dođe da uloži žalbe na rezultate. Naravno, ima grešaka, jer su takmičenja subotom – a to znači novi- šesti radni dan u nedelji za nastavnika koji učestvuje u komisiji za takmičenje. Naravno od takvih šest dana, pet se računa u obračun plata, a ovaj šesti NE.
7. Skupa Vam je ekskurzija, a zanima Vas i dnevnica za nastavnika. Po učeniku je oko 300 din (minus PDV ) tj. 260 dinara. To znači da je za jedan sat brige o Vašem detetu nastavnik vrednovan sa 26 dinara. Za taj novac teško je brinuti i o jednom pravom cvetu, a ne o bilo kom detetu.
8. Neprijatno nam je kada tražimo od vas da kupujete ubruse i sapun da bi vaše dete moglo da ima čiste ruke pre užine. Očekujete da prosvetni radnici to nabave. Odakle?
9. Dobijemo rešenje o godišnjem odmoru od 1. jula do 15 avgusta, a često smo uz vašu decu dok ne završe upis u srednje škole i tokom jula.
10. Koliko god se radujemo plasmanu vašeg deteta na Okružno ili Republičko takmičenje, brine nas kako da Vam kažemo da sami plaćate put i smeštaj. Krivite nastavnika za to, a ne onog ko je obavezan da smeštaj i put obezbedi.
11. Ne štedimo da kod kuće odštampamo listiće za rad na času da bi vaša deca lakše naučila.
12. Neprijatno nam je da pogledamo u oči vaše dobro dete, jer ne smemo da izbacimo sa časa učenika koji mu smeta.
Dok ministarstva zdravlja i prosvete sa sindikatima razmatraju nove kolektivne ugovore, zaboravlja se da svaka vanškolska aktivnost košta puno više od toga koliko država za dete plaća učiteljicu. Ne treba posebno napominjati da vanškolske aktivnosti traju po sat vremena svaka dva, tri dana, a učitelj sa našom decom provodi svakog radnog dana po nekoliko sati.
Da li su vanškolske aktivnosti “vrednije” od znanja koje učitelj prenosi deci?
Dete koje se bavi nekim sportom teško da može da ima dva treninga nedeljno za manje od 2000 dinara mesečno. Škole stranih jezika naplaćuju i do 50 evra mesečno za desetak časova engleskog, francuskog ili nemačkog.
S druge strane, učiteljica koja ga u školi uči matematici, srpskom jeziku i poznavanju prirode i društva, i to više od dvadeset časova nedeljno, plaćena je manje od 1.000 dinara po učeniku. U taj fond časova nisu uračunate sekcije, dopunske nastave, pripreme za takmičenja…
Komentari (0)